Arhive autora: Admin

Pravilnik o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači

Na osnovu člana 21. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja sporazumno donose

P R A V I L N I K
O PROGLAŠAVANJU LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI,
TRAJANJU LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE
DIVLJAČI U OTVORENIM I OGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM
DELOVIMA LOVIŠTA I POLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI, KAO I
MERAMA ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA TRAJNO
ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 75/10 od 20. oktobra 2010. godine)

I. UVODNA ODREDBA

Član 1.

Ovim pravilnikom proglašavaju se lovostajem zaštićene vrste divljači, trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači u otvorenim i ograđenim lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao i mere zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

II. LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI, TRAJANJE LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI U OTVORENIM IOGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM DELOVIMA LOVIŠTA IPOLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI

Član 2.

Lovostajem zaštićene vrste divljači su:

1. krupna divljač:

– divokoza (Rupicapra rupicapra L.),

– muflon (Ovis aries musimon Pall.),

– srna (Capreolus capreolus L.),

– jelen evropski, jelen običan (Cervus elaphus L.),

– jelen lopatar (Dama dama L.),

– jelen virdžinijski (Odocoileus virginianus),

– divlja svinja (Sus scrofa L.);

2. sitna divljač:

1) dlakava divljač:

– vuk (Canis lupus L .),

– šakal (Canis aureus L.),

– lisica (Vulpes vulpes L.),

– divlja mačka (Felis silvestris Schr.), – kuna belica (Martes foina EHR.),

– kuna zlatica (Martes martes L.),

– jazavac (Meles m e le s L .),

– zec (Lepus europaeus Pall.),

– sivi puh (Glis glis),

– ondatra (Ondatra zibethica L .),

– veverica (Sciurus vulgaris L.),

– rakunoliki pas (N yctereutes procyonoides), – nutrija (M yocastor coypus);

2) pernata divljač:

– divlja patka kržulja, krdža (A n as c r e cc a L.), – divlja patka zviždara (A n as p en e lo p e L .),

– divlja patka gluvara (Anas platyrhynchos L.),

– divlja patka pupčanica, grogotovac (A nas qu erquedula L .),

– divlja patka riđoglava (Aythya ferina L.),

– divlja guska lisasta (Anser albifrons Scopoli.),

– divlja guska glogovnjača (Anser fabalisLatham.), – šumska šljuka (Scolopax rusticola L.), –divlji golub grivnaš (Columba palumbus L.), – gugutka (Streptopelia decaocto ),

– grlica (Streptopelia turtur),

– prepelica (Coturnix coturnix L.),

– poljska jarebica (Perdix perdix L.), – fazan (Phasianus sp. L.),

– crna liska (Fulica atra L.),

– sojka (Garrulus glandarius L.),

– barska kokica (Gallinula chloropus), – gačac (Corvus frugilegus L.).

Član 3.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih autohtonih vrsta divljači vrši se u otvorenim i ograđenim lovištima, kao i u ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom gazdovanja lovištem korisnika lovišta (u daljem tekstu: godišnji plan).

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih alohtonih vrsta krupne divljači (jelen lopatar, jelen virdžinijski i muflon) vrši se isključivo u ograđenim lovištima ili ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Član 4.

Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači (u daljem tekstu: lovna sezona) određuje se prema vrsti lovostajem zaštićene divljači, u zavisnosti od njenih bioloških karakteristika i ekoloških uslova staništa u kome se nalazi.

Za sitnu divljač iz veštačke proizvodnje koja se lovi na poligonima za lov divljači lovna sezona traje tokom cele godine, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Trajanje lovne sezone dato je u Prilogu –Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5.

Hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači vrši se u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom.

Korisnik lovišta vrši hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači u skladu sa planskim dokumentima za gazdovanje lovištem, i to:

1) krupne divljači tokom cele godine, osim ženskih grla krupne divljači u periodu kada su visoko gravidne ili kad vode mladunce mlađe od 30 dana;

2) zečeva od 15. oktobra do 31 . januara;

3) sitne divljači iz veštačkog uzgoja za lov na poligonima za lov divljači tokom cele godine.

Izuzetno od stava 2. tačka 3) ovog člana hvatanje ostalih vrsta sitne divljači vrši se uz saglasnost nadležnog organa, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

III. MERE ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA
TRAJNO ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

Član 6.

Zaštićene vrste divljači štite se ograničenjem korišćenja, zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima se nanosi šteta vrstama i njihovim staništima, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonima.

Trajno zaštićene vrste divljači mogu da se koriste u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode.

Član 7.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači sprovodi se preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti, kao što su:

1) praćenje stanja populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači i činilaca njihovog ugrožavanja, a naročito praćenje i ublažavanje negativnih posledica uticaja promene klime na lovostajem zaštićene vrste divljači i njihova staništa;

postizanje optimalne brojnosti lovostajem zaštićenih vrsta divljači u skladu sa programom razvoja lovnog područja koji donosi ministarstvo nadležno za poslove lovstva;

3) realizacija lovnih aktivnosti u skladu sa planskim dokumentima korisnika lovišta;

4) osnivanje uzgajališta i uzgajališta posebne namene;

5) reintrodukcija lovostajem zaštićenih vrsta divljači, odnosno gajenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači u uslovima van prirodnog staništa (ex situ) i na prirodnom staništu (in situ) radi njihovog vraćanja u prirodu;

6) praćenje stanja migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači, područja značajnih za razvojni ciklus vrste, kao i staništa migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači (zimovališta, odmarališta, migratorni koridori);

7) premeštanje jedinki lovostajem zaštićenih vrsta divljači u slučaju akcidentnih situacija (zagađenja vazduha, vode i zemljišta, požari, poplave i sl.), ako za to postoje odgovarajući uslovi;

8) biotehničke mere za zaštitu staništa i očuvanje biodiverziteta;

9) sanacija i revitalizacija oštećenih staništa;

10)sprovođenje kompenzacijskih mera uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet i unošenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači na druge lokalitete u cilju povećanja brojnosti;

11)podrška naučnim istraživanjima, obrazovnim aktivnostima i popularizaciji očuvanja i zaštite lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Član 8.

Regulisanje brojnosti zaštićenih vrsta divljači u lovnom području vrši se na osnovu programa razvoja lovnog područja radi postizanja i održavanja optimalne brojnosti zdrave i normalno razvijene divljači, koja će uz najpovoljniju starosnu, polnu i trofejnu strukturu dati maksimalni godišnji prirast, a koja pričinjava minimalnu štetu na staništu na kome se nalazi.

I V. ZAVRŠNA ODREDBA

Član 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj: 110-00-110/2/2010-03

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Oliver Dulić

Broj: 110-00-136/2010-09

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Saša Dragin

PRILOG

TRAJANJE LOVNE SEZONE NA
LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI

1. Određene vrste lovostajem zaštićene divljači love se u sledećem periodu lovne godine:

	Red. broj		VRSTA Srpski naziv		VRSTA Naučni naziv		POL DIVLJAČI	TRAJANJE LOVNE SEZONE
	MAM MALIA- SISARI
	1.		Divokoza		Rupicapra		divojarac	1. 7. – 31. 1.
								1. 9. – 31. 1.
					rupicapra		divokoza i divojare
	2.		Muflon		Ovis musimon		muflon	1. 1. – 31.12.
							muflonka i muflonsko jagnje	1.10. – 31. 1.
	3.		Srna		Capreolus capreolus		srndać	15. 4. – 30. 9.
							srna i lane	1. 9. – 31. 1.
	4.		Jelen evropski, jelen obični		Cervus elaphus		jelen	1. 8. – 15. 2.
							košuta i jelensko tele	1. 8. – 15. 2.
	5.		Jelen lopatar		C e r v us d am a		jelen lopatar	1. 9. – 15. 2.
							košuta i jelenče	1. 9. – 15. 2.
	6.		Jelen virdžinijski		Odocoileus virginianus		jelen virdžinijski	1. 9. – 15.2.
							košuta i jelensko tele	1. 9. – 15. 2.
	7.		Divlja svinja		S us sc rofa		vepar	1. 1. – 31.12.
							krmača	1. 7. – 31. 1.
							nazime do dve godine starosti	1. 1. – 31 .12.
	8.		Vuk *		Canis lupus		vuk	1. 1. – 31.12.
							vučica i štene	1. 7. – 28. 2.
	9.		Šakal		Canis aureus		1. 1. – 31.12.
	10.		Lisica		V ulpes vulpes		1. 1. – 31.12.
	11.		Divlja mačka**		Felis silvestris		1. 7. – 28. 2.
	12.		Kuna belica**		M artes foina		1.10. – 28. 2.
13.		Kuna zlatica		M artes martes		1.10. – 28. 2.
14.		Jazavac**		M eles meles		1. 7. – 28. 2.
15.		Zec		Lepus europaeus		15.10. – 31.12.
16.		Sivi puh		Glis glis		1. 8. – 31. 3.
17.		Ondatra		Ondatra zibethica		1. 1. – 31.12.
18.		Veverica		Sciurus vulgaris		1. 8. – 31. 3.
19.		Rakunoliki pas		Nyctereutes procyonoides		1. 1. – 31.12.
20.		Nutrija		M yocastor coypus		1. 1. – 31.12.

AVES – PTICE
1.	Divlja patka kržulja, krdža	A nas crecca	1. 9. – 28. 2.
2.	Divlja patka zviždara	A nas penelope	1. 9. – 28. 2.
3.	Divlja patka gluvara	Anas platyrhynchos	1. 9. – 28. 2.
4.	Divlja patka pupčanica, grogotovac	A nas querquedula	1. 9. – 28. 2.
5.	Divlja patka riđoglava	A ythya ferina	1. 9. – 28. 2.
6.	Divlja guska lisasta	Anser albifrons	1.10. – 28. 2.
7.	Divlja guska glogovnjača	Anser fabalis	1.10. – 28. 2.
8.	Šumska šljuka***	Scolopax rusticola	1.10. – 31. 1.
9.	Divlji golub grivnaš	Columba palumbus	1. 8. – 28. 2.
10.	Gugutka	Streptopelia d ecao cto	1. 8. – 28. 2.
11.	Grlica	S trep to p elia turtur	1. 8. – 30. 9.
12.	Prepelica	C oturnix coturnix	1. 8. – 30. 9.
13.	Poljska jarebica	Perdix perdix	15.10. – 30.11.
14.	Fazan iz slobodne prirode	Phasianus colchicus	1.10. – 31.1.
15.	Crna liska	Fulica atra	1. 9. – 28. 2.

16.	Barska kokica	G all in u la c h lo r opus	1.10. – 28. 2.
17.	Sojka	G arrulus glandarius	1. 8. – 28. 2.
18.	Gačac	Corvus frug i leg us	1. 8. – 28. 2.
19.	Veliki kormoran* * * *	Phalacrocorax carbo	1. 1. – 31.12.
20.	Jastreb kokošar * * * *	Accipter gentilis	1. 1. – 31 .12.
21.	Siva čaplja ****	Ardea cinerea	1. 1. – 31.12.

Napomena:

*vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

**vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

***vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;

* * * * vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu sa planskim dokumentom korisnika lovišta.

2. Grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima organizuje se u periodu od 1 .oktobra do 31. januara.

Izuzetno, korisnik lovišta može organizovati grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima i izvan lovne sezone samo na osnovu naloga lovnog inspektora.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz prethodnog stava ove tačke mora da obavesti lovnog inspektora o vršenju grupnog lova na divlje svinje najmanje 48 sati pre početka lova, radi nadzora nad organizacijom grupnog lova divljih svinja, kontrole izlova i prometa ulovljene divljači i njenih delova.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz stava 2. tačke 2. ovog priloga mora odmah po izvršenom grupnom lovu divljih svinja da obavesti nadležnu veterinarsku službu radi veterinarsko- sanitarnog pregleda odstreljene divljači.

3. Grupni lov vuka, šakala i lisice organizuje se u periodu od 1. oktobra do 28. februara.

Pravilnik o uslovima za stavljanje u promet…

Na osnovu člana 67. stav 5. Zakona o divljači i lovstvu
(„Službeni glasnik RS”, broj 18/10),
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, donosi

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA STAVLJANJE U PROMET I NAČINU OBELEŽAVANJA ULOVLJENE
DIVLJAČI I TROFEJA DIVLJAČI, KAO I O NAČINU VOĐENJE EVIDENCIJE

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 16/12 od 7.3.2012. godine)

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za stavljanje u prometulovljene divljači i trofeja divljači, način obeležavanja ulovljene divljači i trofejadivljači, izgled i sadržina obrasca propratnice, odnosno trofejnog lista i načinnjihovog izdavanja, kao i način vođenja evidencije trofeja i izdatih propratnica itrofejnih listova.

Član 2.

Kada se stavlja u promet, radi ostvarivanja i obezbeđivanja sledljivosti odmesta ulova do krajnjeg korisnika, ulovljena divljač mora da bude obeležena i mora da bude izdata prateća dokumentacija za tu divljač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 3.

Ulovljena divljač i trofeji divljači stavljaju se u promet ako:

1) su obeleženi evidencionom markicom za obeležavanje ulovljene divljači (u daljem tekstu: markica), koja se evidentira u Centralnoj bazi podataka u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo;

2) je izvršena službena kontrola odstreljene divljači i trofeja divljači, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo (u daljem tekstu: službena kontrola);

3) je izvršeno vađenje unutrašnjih organa odstreljene krupne divljači pre pomeranja sa mesta odstrela i njihovo pakovanje u plastičnu kesu u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo od strane lica koje vrši stručne poslove gazdovanja lovištem/lovočuvara ili pratioca;

4) je obezbeđena dokumentacija koja prati ulovljenu divljač u prometu u skladu sa propisima kojima se uređuje lovstvo i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 4.

Markica iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika mora biti:

1) izrađena od savitljivog plastičnog i otpornog materijala za čiju upotrebu u ove svrhe ovlašćena institucija za kontrolu sirovinskog sastava materijala i njegovih fizičko-hemijskih i toksikoloških svojstava izdaje atest, koji odgovara uslovima JUS-ISO 2814-2 odnosno ISO 2812-2, kao i standardima ISO 37, ISO 527-1,3, ISO 815, ISO 868, ISO 6427, ISO 7111, ISO 9352;

2) laka za čitanje, sa zaštićenim i neizbrisivim natpisom koji je laserski odštampan;

3) izrađena tako da se ne može ponovo iskoristiti, odnosno tako da uklanjanje sa obeležene divljači nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja;

4) dizajnirana tako da ostane trajno pričvršćena;

5) netoksična i neškodljiva po zdravlje i bezbednost.

Markica je dužine najmanje 250 mm i sastoji se od osnovnog dela na kome se nalazi odgovarajući natpis i perforacija za provlačenje užeg dela markice i užeg dela za provlačenje na kome se nalazi nazubljeni deo, čiji je izgled prikazan na Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Natpis na osnovnom delu markice sadrži dvoslovnu/troslovnu oznaku divljači, šestocifreni serijski broj počevši od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 5.

Trup odstreljene krupne divljači obeležava se markicom posle izvršenog vađenja unutrašnjih organa tako što se markica provlači između kostiju podlaktice ili kroz kožu na trbušnoj duplji na način da se uži deo provlači kroz perforaciju i zateže tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Trofej odstreljene divljači obeležava se markicom tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Markicom se obeležava i plastična kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači na način da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

U slučaju da odstreljenu divljač, trofeje divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači nije moguće obeležiti markicom (npr. markice su izgubljene/oštećene usled nestručnog rukovanja), odstreljena divljač, trofeji divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači obeležavaju se brojem evidencione markice tako što se taj broj prepisuje iz dozvole za lov na delove plastike, kartona ili platna koji se čvrsto vezuju za trup, trofej ili kesu na kojima ostaju do momenta službene kontrole.

Posle izvršenog obeležavanja sa trupom i unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači postupa se u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 6.

Markica se pribavlja u skladu sa planom odstrela divljači predviđenim Godišnjim planom gazdovanja lovištem za narednu lovnu godinu (u daljem tekstu: Godišnji plan).

Svaka izdata, kao i svaka neiskorišćena markica iz prethodne lovne godine posebno se evidentira u Centralnoj bazi podataka prema korisniku lovišta kome je izdata.

Evidencija iz stava 2. ovog člana sadrži i podatke o izgubljenim i markicama oštećenim usled nestručnog rukovanja, a koje su izdate za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov.

Markice koje su izgubljene ili oštećene usled nestručnog rukovanja evidentiraju se kao markice iskorišćene za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov, o čemu se obaveštava ministarstvo nadležno za poslove lovstva.

Član 7.

Ulovljena divljač stavlja se u promet samo ako je obeležena i ako je za nju izdata propratnica u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 8.

Trofej odstreljene divljači stavlja se u promet samo ako je obeležen i ako je za njega izdat trofejni list u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 9.

Korisnik lovišta obezbeđuje da se službena kontrola odstreljene divljači i njenih delova vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 10.

Krupna divljač koja se lovi radi preseljenja ili u naučno – istraživačke svrhe, obeležava se tako da se markica pričvrsti oko noge ili rogova/rogovlja tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 11.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene krupne divljači sa pripadajućim delovima sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom.

Član 12.

Markica kojom je obeležena kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači skida se prilikom službene kontrole odstreljene divljači, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Markica kojom je obeležen trup odstreljene krupne divljači, kao i markica kojom je obeležen trofej odstreljene krupne divljači ne skida se u prometu, odnosno do krajnjeg korisnika.

Član 13.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje:

1) trofeja divljači, i to: rogova kod muflona i divojarca/divokoze, rogovlja kod jelena običnog, jelena lopatara, jelena virdžinijskog i srndaća i kljova kod divljeg vepra;

2) trupa divljači;

3) unutrašnjih organa iz člana 5. stav 3. ovog pravilnika.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne zveri/sitne dlakave divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje trupa, lobanje i krzna.

Član 14.

Markica za uhvaćenu krupnu divljač je žute boje, a markica za odstreljenu krupnu divljač /trofejne krupne zveri i trofejnu sitnu divljač je bele boje i sadrže sledeće podatke za:

1) jelena običnog: JO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

2) jelena lopatara: JL 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

3) jelena virdžinijskog: JV 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

4) srnu običnu: SO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

5) divokozu: DK 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

6) muflona: MF 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

7) divlju svinju: DS 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

8) vuka: VU 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

9) šakala: ŠA 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

10) lisicu: LI 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

11) za trofejnu sitnu divljač: prva dva slova naziva divljači na srpskom

jeziku i u nastavku 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu.

Član 15.

Odstreljena sitna divljač obeležava se pri prvom kontaktu sa odstreljenom divljači.

Obeležavanje odstreljene sitne dlakave/pernate divljači vrši se stezanjem markice oko vrata/noge divljači tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene sitne divljači sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 16.

Za obeležavanje sitne divljači dlakave/pernate koristi se jednodelna markica izrađena od plastike koja se sastoji od osnovnog dela sa perforacijom za provlačenje i užeg dela za provlačenje.

Na osnovnom delu markica sadrži oznaku SDD za sitnu dlakavu divljač, odnosno SPD za sitnu pernatu divljač, šestocifreni serijski broj koji počinje od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 17.

Propratnica za ulovljenu divljač je formata A6 (dimenzija 105h148 mm) i data je na Obrascu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Propratnica iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) naziv lovišta;

2) naziv i sedište korisnika lovišta;

3) naziv: „PROPRATNICA ZA ULOVLJENU DIVLJAČ”;

4) ime i prezime lica koje prevozi ulovljenu divljač;

5) JMBG/registarski broj lične karte;

6) odredište krajnjeg korisnika;

7) vrstu ulovljene divljači;

8) broj jedinki i masa ulovljene divljači;

9) broj evidencione markice za obeležavanje divljači;

10) broj Potvrde o bezbednosti mesa i organa divljači za ishranu ljudi u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo;

11) registarski broj vozila kojim se prevozi ulovljena divljač;

12) datum izdavanja propratnice;

13) potpis ovlašćenog lica i pečat.

Član 18.

Propratnica za ulovljenu divljač sačinjava se u tri istovetna primerka, od kojih se jedan predaje licu koje prevozi ulovljenu divljač, a dva primerka ostaju korisniku lovišta kao evidencija izdatih propratnica.

Član 19.

Trofejni list je formata A6 (105h148 mm) i dat je na Obrascu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Trofejni list iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) na prvoj strani (spoljašnjoj):

(1) naziv i sedište korisnika lovišta,

(2) naziv: ,,TROFEJNI LIST”,

(3) naziv vrste divljači na srpskom i latinskom i broj C IC poena,

(4) ime i prezime lovca,

(5) naziv lovišta,

(6) datum lova;

2) na drugoj i trećoj strani (unutrašnjoj):

(1) tabelarni prikaz CIC formule za vrstu divljači za koju se izdaje trofejni list,

(2) registarski broj ,

(3) datum ocenjivanja,

(4) ime i prezime članova komisije za ocenjivanje trofeja i broj uverenja,

(5) mesto za pečat i potpis odgovornog lica korisnika lovišta; 4) na četvrtoj strani (spoljašnjoj):

(1) mesto za opis lova (ukoliko lovac zahteva).

Član 20.

Trofejni list se izdaje za trofeje sledećih vrsta divljači:

Lisica	/ Vulpes vulpes /	lobanja
Jazavac	/ Meles meles /	lobanja
Rakunoliki pas	/ Nyctereutes procyonoides /	lobanja
Divlja mačka	/ Felis silvestris /	lobanja, krzno
Ris	/ Lynx lynx /	lobanja, krzno
Šakal	/ Canis aureas /	lobanja, krzno
Vuk	/ Canis lupus /	lobanja, krzno
Medved	/ Ursus arctos /	lobanja, krzno
Divlja svinja	/ Sus scrofa /	kljove
Srna	/ Capreolus capreolus /	rogovlje sa lobanjom
Jelen- evropski	/ Cervus elaphus /	rogovlje sa lobanjom
Muflon	/ Ovis musimon /	rogovi sa lobanjom
Divokoza	/ Rupicapra rupicapra /	rogovi sa lobanjom
Jelen lopatar	/ Dama dama /	rogovlje sa lobanjom
Belorepi jelen	/ Odocoilus virginianus /	rogovlje sa lobanjom

Član 21.

Evidencija trofeja vodi se na ocenjivačkom listu, koji naročito sadrži sledeće podatke: ime i prezime lovca, mesto boravka, državu, registarski broj lovne karte lovca, naziv lovišta, mesto odstrela, datum lova, tabelarni prikaz formule C IC za vrstu divljači koja se ocenjuje, ukupnu ocenu trofeja, registarski broj ocenjivačkog lista, datum ocenjivanja, mesto ocenjivanja, starost (procena), potpise tri člana komisije za ocenjivanje trofeja, broj uverenja, potpis predsednika komisije za ocenjivanje trofeja, mesto za pečat korisnika lovišta.

Obrasci ocenjivačkog lista T – 1/ 2/ 3, T – 4, T – 5, T – 6, T – 7, T – 8, T – 9, T – 10, T – 11, T – 12, T – 13, T – 14 i T – 15, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Trofeji se evidentiraju u posebnom registratoru, složeni po redosledu registarskih brojeva, kao i u elektronskom obliku u i predstavljaju trajni dokument.

Ocenjivački listovi i izdati trofejni listovi evidentiraju se za svaku lovnu godinu u Centralnoj bazi podataka.

Član 22.

Evidencija izdatih trofejnih listova naročito sadrži sledeće podatke: naziv lovišta, naziv i sedište korisnika lovišta, ime i prezime lovca, registarski broj lovne karte lovca, vrstu divljači, datum odstrela, broj ocenjivačkog lista iz koga se elementi merenja i ocene unose u trofejni list koji se daje lovcu koji je divljač odstrelio, broj trofejnog lista, vrednost trofeja u C IC poenima, datum izdavanja trofejnog lista, podatke o komisiji za ocenjivanje trofeja.

Član 23.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2012. godine, osim odredaba čl. 15. i 16. ovog pravilnika koji se primenjuju od 1. aprila 2013. godine.

Broj: 110-00-151 /2011-09
MINISTAR
U Beogradu, 3. februara 2012. godine
Dušan Petrović

Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima

I Osnovne odredbe

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju veterinarsko-sanitarni uslovi koje u pogledu izgradnje, odnosno rekonstrukcije, mora da ispunjava objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, i to: objekat za rasecanje, objekat za preradu mesa, objekat za sakupljanje i proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti, objekat za hlađenje, objekat za smrzavanje, objekat za skladištenje, objekat za prepakivanje, objekat za promet na veliko hrane životinjskog porekla i objekat za obradu i rasecanje mesa divljači.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) dezinfekcija jeste primena sredstava za dezinfekciju, pare, vode temperature 82°C ili drugog odgovarajućeg postupka sa istim efektom;

2) životinje jesu:

(1) gajena divljač, i to: uzgajane ratite i uzgajani kopneni sisari izuzev domaćih papkara i kopitara,

(2) divljač, i to: divlji papkari, lagomorfe, kao i kopneni sisari koji se love za ishranu ljudi i koji se smatraju slobodnom divljači u skladu sa posebnim propisom uključujući i sisare koji žive na ograđenoj teritoriji u slobodnim uslovima sličnim onima u kojima živi slobodna divljač i divlje ptice koje se love za ishranu ljudi,

(3) živina, i to: uzgajane ptice, uključujući i ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, osim ratita,

(4) krupna divljač, i to: divlji kopneni sisari koji žive slobodno u divljini,

(5) lagomorfi, i to: zečevi, kunići i drugi glodari,

(6) papkari i kopitari, i to: domaća goveda (ukljućujući vrste Bubalus i Bison), svinje, ovce, koze i domaći kopitari,

(7) ratite, i to: gajena divljač, odnosno pernate životinje noj, emu i dr.,

(8) sitna divljač, i to: divlje ptice i lagomorfe koji žive slobodno u divljini;

3) iznutrice jesu sveže meso koje čine unutrašnji organi i krv, osim svežeg mesa trupa;

4) meso jesu jestivi delovi životinja uključujući i krv;

5) mehanički separisano meso (MSM), jeste proizvod dobijen odvajanjem mesa od kostiju na kojima je ostalo mesa posle otkoštavanja trupa ili sa trupa živine, kao i mesa ribe i drugih vodenih životinja, upotrebom mehaničkih sredstava, što ima za rezultat gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana;

6) proizvodi od mesa jesu rezultat obrade mesa ili dalje obrade tog proizvoda, tako da površina preseka pokazuje da proizvod više nema svojstva svežeg mesa;

7) sveže meso jeste meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzervisanja osim hlađenja, smrzavanja ili brzog smrzavanja, uključujući i meso koje je upakovano pod vakuumom ili upakovano u kontrolisanoj atmosferi;

8) unutrašnji organi jesu organi grudnog koša, abdominalne i karlične šupljine, kao i dušnik i jednjak, a kod ptica i guša;

9) usitnjeno meso jeste meso bez kostiju koje je usitnjeno i sadrži manje od 1% soli;

10) usitnjeno oblikovano meso jeste poluproizvod od svežeg mesa koje je usitnjeno, kome se dodaju namirnice, začini ili aditivi ili koje je izloženo procesu dovoljnom da modifikuje unutrašnju strukturu mišićnog vlakna mesa i tako eliminiše karakteristike svežeg mesa;

11) higijensko održavanje opreme, alata, prostorija i prostora jeste primena postupka čišćenja, pranja i dezinfekcije ili primena kombinacije ovih postupaka.

II Opšti uslovi u pogledu izgradnje, odnosno rekonstrukcije objekata

1. Uslovi u pogledu lokacije, kruga, puteva i rasporeda zgrada

Član 3

Objekat može da se gradi na mestu za koje je urbanističkim planom predviđena izgradnja.

Objekat iz stava 1. ovog člana ne sme da bude ugrožen od zagađivanja vazduha iz drugih objekata.

Član 4

Krug objekta jeste zemljište, zgrade i prateći objekti koji služe potrebama proizvodnog objekta.

Površina zemljišta mora da odgovara kapacitetu, broju i veličini podignutih zgrada kako bi se obezbedila njihova funkcionalna povezanost i međusobno razdvajanje nečistog od čistog dela kruga objekta.

Krug objekta iz stava 1. ovog člana mora biti ograđen ogradom koja sprečava nekontrolisan ulazak ljudi i životinja. Sve površine kruga koje nisu pokrivene betonom ili asfaltom moraju biti pod zelenilom.

Ulazak i izlazak iz kruga objekta mora da bude pod kontrolom.

U krug objekta ne sme da se uvode i drže psi, mačke i druge vrste životinja.

Član 5

Prilazni putevi i putevi u krugu objekta moraju da budu dovoljno široki i izgrađeni od čvrstog materijala. U krug objekta može da ulazi industrijski kolosek.

Putevi u krugu objekta moraju biti pogodni za čišćenje i pranje, a uz njih mora da se nalazi dovoljan broj hidranata i slivnika.

Čisti putevi u krugu objekta, koji se koriste za prijem i otpremanje gotovih proizvoda i nečisti putevi koji se koriste za odvoz otpadaka životinjskog porekla i drugih materijala smeštenih u nečistom delu kruga ne smeju se ukrštati.

Član 6

Raspored zgrada u krugu objekta mora da bude takav da je čisti deo kruga prostorno odvojen od nečistog dela kruga objekta.

Član 7

U čistom delu kruga objekta nalazi se: upravna zgrada (poslovne prostorije), zgrada za proizvodnju, prostorije za skladištenje aditiva, začina i materijala za pakovanje i drugog materijala i zgrada za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava kojima se otpremaju jestivi proizvodi.

Zgrada, prostorije, odnosno mesto za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava mora da ima:

1) krovnu zaštitu, betonsko ili metalno postolje ili kanal za pranje vozila koji ima kanalizacioni sistem odgovrajućeg kapaciteta;

2) prostoriju za držanje pribora i dezinfekcionih sredstava;

3) prostoriju u koju je smešten rezervoar sa dezinfekcionim sredstvom i pumpom;

4) priključke za hladnu i toplu vodu temperature najmanje 82 °C, sa ugrađenim termometrom na izlaznoj cevi tople vode;

5) sanitarne prostorije odgovarajuće veličine za potrebe radnika zaposlenih u ovoj zgradi ili se te prostorije moraju nalaziti u neposrednoj blizini.

Prostorija za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava ne mora postojati u objektu ako na osnovu ugovora čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava obavlja pravno lice, odnosno preduzetnik registrovan za tu vrstu delatnosti ili ako se koristi automatska oprema za pranje i dezinfekciju.

Upravna zgrada može da bude locirana van kruga objekta.

Član 8

U nečistom delu kruga objekta nalaze se zgrade, prostorije odnosno mesta za:

1) prikupljanje i smeštaj otpadaka životinjskog porekla i konfiskata;

2) đubrište i prostor za sakupljanje otpadaka;

3) primarnu obradu otpadnih voda;

4) kotlarnicu;

5) radionicu za tehničko održavanje opreme;

6) radionicu za popravku prevoznih sredstava.

Mesto za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava, radionica za održavanje opreme, radionica za popravku prevoznih sredstava i kotlarnica mogu da budu locirani na granici čistog i nečistog dela kruga objekta.

2. Uslovi u pogledu snabdevanja vodom

Član 9

Objekat mora da se snabdeva vodom iz gradskog vodovoda ili iz sopstvenog bunara u dovoljnim količinama i pod odgovarajućim pritiskom. Voda mora da bude kontrolisana i mora da ispunjava standarde propisane za higijensku ispravnost vode za piće.

Ako se u objektu koristi uređaj za dodatno hlorisanje on mora da bude snabdeven alarmnim sistemom i odgovarajućim mernim instrumentima za kontrolu koncentracije hlora.

Član 10

Za potrebe proizvodnje pare (kotlarnice), rashladnih uređaja, protivpožarne zaštite i za slične potrebe može da se koristi voda koja po standardu ne odgovara higijenskoj ispravnosti vode za piće (voda za tehničke svrhe), s tim da cevovod mora da bude potpuno odvojen od cevovoda vode za piće i mora da bude vidno i jasno označen.

Voda za tehničke svrhe ne sme doći u kontakt odnosno ne sme doći do mešanja sa vodom za piće.

Voda koja se koristi za hlađenje posle toplotne obrade proizvoda u hermetički zatvorenoj ambalaži (kontejner) ne sme da bude izvor kontaminacije.

Para kojom se proizvod direktno toplotno obrađuje ne sme da sadrži bilo kakvu materiju koja može da kontaminira proizvod i predstavlja opasnost za zdravlje ljudi.

Voda koja se koristi za proizvodnju leda koji se ugrađuje ili dolazi u kontakt sa proizvodom mora da ispunjava standarde propisane za vodu za piće.

Član 11

U prostorijama objekta mora da bude obezbeđeno snabdevanje toplom vodom. Topla voda koja služi za sanitaciju opreme i prostorija, na mestu potrošnje, mora imati temperaturu od najmanje 82°C.

U objektu mora da postoji odgovarajući broj priključaka hladne i tople vode za pranje opreme i prostorija. Gumena creva za pranje, kada nisu u upotrebi, moraju da budu na držačima postavljenim na pogodnim mestima zidnih površina, u neposrednoj blizini priključaka vode.

Član 12

U proizvodnim prostorijama i hodnicima objekta cevovodi treba da su postavljeni tako da sprečavaju kontaminaciju proizvoda nečistoćama i kondenzom, kao i da su obloženi izolacionim materijalom ili štitnicima.

Član 13

Radi zaštite vodovodne mreže od kontaminacije, koja može nastati usled pojave negativnog pritiska u vodovodnom sistemu, na svim izvodima tople i hladne vode moraju se postaviti ventili protiv povratne sifonaže, ako su:

1) slavine na koje se postavljaju gumena ili plastična creva za pranje sa navojima ili drugim priključcima;

2) završeci cevi uronjeni u vodu, odnosno ako se njihov izlazni otvor nalazi ispod nivoa vode u posudi.

Ventili protiv povratne sifonaže moraju se postaviti neposredno ispred slavine, odnosno druge vrste priključaka.

Ventili protiv povratne sifonaže moraju da budu funkcionalni i lako pristupačni kontroli.

3. Uslovi u pogledu odvoda otpadnih voda

Član 14

Sve otpadne vode iz objekta, osim atmosferskih, pre ulivanja u recipijent (gradska kanalizacija ili prirodni recipijent) prethodno moraju da prođu odgovarajući tretman prečišćavanja i moraju da ispunjavaju uslove u skladu sa posebnim propisom.

Kao deo sistema tretmana prečišćavanja u fazi pred-tretmana mora najmanje da postoji rešetka (sito) sa otvorima promera do 6 mm radi zadržavanja i sakupljanja otpadaka životinjskog porekla ili drugi odgovarajući sistem sa istim efektom, na krajnjoj tački pre ulivanja otpadne vode u recipijent. Nije dozvoljeno prethodno usitnjavanje ili maceracija otpadaka životinjskog porekla.

Sakupljeni otpaci životinjskog porekla i pred-tretmana otpadnih voda moraju da se kategorizuju u skladu sa posebnim propisom.

Član 15

U prostorijama objekta u kojima se koristi voda mora da se obezbedi njen odvod, tako da se otpadne vode ne razlivaju po podnoj površini.

Otpadne vode iz opreme i sa podnih površina moraju se neposredno odvoditi u kanalizaciju. Za odvod vode u svim prostorijama (osim u prostorijama sa temperaturom ispod 0°C) mora da bude postavljen odgovarajući broj slivnika.

Šahtovi moraju da budu obezbeđeni tako da ne propuštaju neprijatne mirise.

Slivnici moraju da budu snabdeveni efikasnim sistemom za sprečavanje povratka neprijatnih mirisa iz kanalizacije.

Oprema koja se koristi za obradu jestivih proizvoda i statična oprema za sanitaciju ručnog alata mora da ima prekinut odvod u kanalizaciju.

4. Uslovi u pogledu izgradnje unutrašnjosti objekta

Član 16

Materijali koji se koriste za izgradnju prostorija u objektu moraju da budu otporni na koroziju, kao i da se lako higijenski održavaju.

Podovi prostorija treba da se stalno održavaju, tako da budu bez oštećenja, da su od čvrstog materijala, nepropustljivog za vodu, so i masne kiseline i otpornog na sredstva za pranje i dezinfekciju. Podovi moraju da budu izrađeni od materijala koji se lako higijenski održava i koji nije klizav.

Podovi moraju imati odgovarajući pad prema odvodnim kanalima ili slivnicima.

Spojevi podova i zidova, kao i zidova međusobno, u svim prostorijama moraju da budu zaobljeni.

Površine zidova proizvodnih prostorija treba da se održavaju tako da su bez oštećenja, da su izvedeni odnosno obloženi do tavanice vodootpornim materijalom ravnih i glatkih površina svetle boje.

U prostorijama i hodnicima u kojima se vrši podni transport moraju da budu ugrađeni odbojnici od nerđajućeg materijala ili odgovarajući parapeti od betona ili druge vrste materijala radi sprečavanja kontaminacije proizvoda.

Uglovi zidova i stubovi, moraju da budu zaštićeni štitnicima od nerđajućeg metala ili drugog odgovarajućeg materijala, ravnih i glatkih površina, koji moraju da budu izvedeni u istoj ravni sa zidnom površinom.

Tavanice i unutrašnje krovne konstrukcije moraju imati ravne površine svetle boje.

Tavanice i unutrašnje krovne konstrukcije treba da se održavaju tako da su bez oštećenja, konstruisani i izvedeni na način da se spreči da čestice nečistoće, materijala kojim su obloženi i kondenzovana vodena para ne kontaminiraju sirovine ili proizvod.

Prozori moraju da imaju okvire od nerđajućeg materijala. Donja ivica zidnog okvira prozora ili parapetni zid donje ivice mora da bude nagnuta prema podu pod uglom od najmanje 25°.

Prozori koji se otvaraju moraju imati zaštitne mreže protiv ulaska insekata. Zaštitne mreže moraju da budu tako izvedene da se mogu lako čistiti.

Ako postoji mogućnost da tokom proizvodnje ulazi prašina, neprijatni mirisi i dim, prozori treba da budu zatvoreni.

Vrata moraju da budu izrađena od nerđajućeg metala ili druge vrste materijala koji ne korodira (osim drveta) i koji se lako higijenski održava i treba da se održavaju u ispravnom stanju.

Okviri vrata moraju da su obloženi materijalom otpornim na koroziju i izvedeni tako da njihovi spojevi sa zidom budu u istoj ravni sa površinom zida.

Spoljna vrata, odnosno ulazna vrata u objekat moraju da se automatski zatvaraju i po potrebi da imaju vazdušnu zavesu i da budu tako izgrađena da sprečavaju ulazak glodara i drugih štetočina u objekat. Vazdušna zavesa mora da bude tako izvedena da se automatski uključuje pri otvaranju vrata.

5. Uslovi u pogledu opreme

Član 17

Oprema koja se upotrebljava u objektima treba da se održava u ispravnom stanju i mora biti izrađena od materijala čvrstog, neporoznog, neapsorbujućeg, bezmirisnog i otpornog na koroziju, koji ne sme da stupa u reakciju sa bilo kojim sastojkom proizvoda, jedinjenjem za pranje i dezinfekciju ili sredstvom za održavanje opreme.

Konstrukcija i način postavljanja opreme treba da omoguće njeno lako i higijensko održavanje i zaštitu proizvoda.

Površina opreme koja dolazi u neposredan dodir sa proizvodima ne sme da ima udubljenja, pukotine, otvorene spojeve, neravne ivice i skrivene uglove ili bilo kakva oštećenja, a sva zavarena mesta treba da su ravna, glatka i u istoj ravni sa okolnom površinom.

Oprema za transport i skladištenje unutrašnjih organa ili odvojenih delova mesa treba da bude izrađena od nerđajućeg materijala.

Za izradu opreme ili delova opreme koji dolaze u dodir sa proizvodima nije dozvoljeno korišćenje: bakra, kadmijuma, antimona, aluminijuma, olova i njihovih legura ili drugih toksičnih metala.

U objektima nije dozvoljeno korišćenje opreme izrađene od drveta, kože, stakla, emajla ili porculana, ni opreme čije obojene površine dolaze u neposredan dodir sa proizvodom.

Izuzetno od st. 5. i 6. ovog člana, oprema izrađena od bakra i drveta može se koristiti iz tehnoloških razloga, ukoliko ne dolazi do kontaminacije.

1) Koloseci

Član 18

Koloseci na linijama obrade mora da su izrađeni od materijala otpornog na koroziju i da su postavljeni na dovoljnoj udaljenosti od zidnih i podnih površina.

Nosači koloseka mora da su izrađeni od materijala otpornog na koroziju.

2) Postolja

Član 19

Postolja koja se koriste pri izvođenju radnih postupaka moraju biti odgovarajuće visine i veličine i izrađena od nerđajućeg materijala. Nepokretna ili pokretna postolja moraju biti postavljena tako da ne dolaze u direktan kontakt sa sirovinama i proizvodima.

Za držanje pokretnih posuda moraju se obezbediti postolja tako da ne dolazi do naknadne kontaminacije čistih posuda i sirovina, odnosno proizvoda.

3) Prenošenje proizvoda

Član 20

Sirovine i proizvodi, kao i otpaci životinjskog porekla mogu se prenositi pokretnim posudama, kanalima sa gravitacionim padom, pneumatskim transportom ili drugom odgovarajućom opremom koji treba da su konstruisani i izvedeni tako da se izbegne rizik od kontaminacije i koji se lako higijenski održavaju.

Sva oprema koja služi za prenošenje mora se održavati u ispravnom stanju.

Oprema koja se koristi za prenošenje sirovina i proizvoda ne sme da se koristi u druge svrhe.

Član 21

Pokretne posude za držanje, skladištenje i transport sirovina i proizvoda moraju biti izrađene od nerđajućeg čelika ili drugog nerđajućeg materijala i moraju imati ravne i glatke površine, zaobljene i ravne spojeve, bez udubljenja, pukotina, nepristupačnih uglova i oštećenja.

Oprema za držanje, skladištenje i transport proizvoda ne sme da se koristi za transport nejestivih proizvoda.

Pokretne posude od nerđajućeg čelika ili drugog materijala moraju da budu označene na sledeći način:

1) posude za jestive proizvode – brojem ili nazivom proizvodnog odeljenja kome pripadaju;

2) posude za nejestive proizvode – prstenom zelene boje;

3) posude za otpatke životinjskog porekla i konfiskat – prstenom crvene boje.

Prsten iz stava 3. ovog člana treba da je širok od 8 cm do 10 cm i da uokviruje sve strane posude.

Boja koja se koristi za označavanje pokretnih posuda od nerđajućeg čelika ili drugog nerđajućeg materijala mora da je neškodljiva i bez mirisa.

Ako su pokretne posude izrađene od plastičnog materijala bele boje, osim posuda za jestive proizvode, mora da su obeležene u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.

Pokretne posude koje se koriste za prihvatanje i prenošenje otpadaka životinjskog porekla i konfiskata moraju biti konstruisane tako da se mogu zatvarati i zaključavati.

Član 22

Nepokretne posude (bazeni) moraju da ispunjavaju uslove propisane u članu 21. stav 1. ovog pravilnika i moraju biti nepropustljive i imati sopstveni sistem za odvod otpadnih voda posle pranja.

Sadržaj u nepokretnoj posudi (bazenu) mora da je obeležen na način koji omogućava sledljivost. Način obeležavanja mora biti takav da ne dolazi do kontaminacije sadržaja u bazenu.

Član 23

Kanali sa gravitacionim padom moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala. Po konstrukciji, kanali ne smeju imati oštre uglove, moraju da imaju glatke površine i moraju da budu izrađeni tako da se mogu higijenski održavati.

Horizontalni kanali, odnosno kosi kanali moraju imati otvore sa gornje strane, pokrivene vratima sa zaptivačima. Vrata na kanalima postavljaju se tako da prelaze ivice otvora.

Kanali za jestive proizvode kod kojih ne postoji mogućnost prskanja tečnog dela transportovanog materijala mogu biti sa gornje strane otvoreni celom dužinom.

Držači kanala kojima se oni pričvršćuju za tavanicu, zidne površine ili opremu moraju biti od nerđajućeg metala.

Ako kanal prolazi kroz spratnu konstrukciju, početni deo kanala mora biti oivičen betonskom ogradom ili prirubnicom od nerđajućeg čelika, visine najmanje 30 cm od podne površine.

Otvori koji povezuju prostoriju za rasecanje i obradu sa prostorijom za prihvatanje otpadaka životinjskog porekla moraju imati mehaničku zaštitu i vazdušnu zavesu radi sprečavanja prodiranja neprijatnih mirisa.

Član 24

Sistem za pneumatski transport mora po konstrukciji biti takav da može higijenski da se održava.

4) Radni stolovi

Član 25

Radni stolovi u proizvodnim prostorijama moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala i moraju imati glatke i ravne površine tako da se mogu lako higijenski održavati.

Ako je deo površine radnog stola izrađen od plastičnog materijala, odnosno od tvrde plastike, one treba da budu ravne i lako pokretne.

Radni stolovi na kojima se tehnološki postupci izvode uz korišćenje vode moraju imati zaobljene i uzdignute ivice i poseban odvod za otpadne vode koji je preko prekinutog odvoda spojen sa kanalizacijom.

Član 26

Konvejerski sto sa pokretnim posudama ili trakom izgrađenom od nerđajućeg materijala sa sopstvenim sistemom za pranje i sanitaciju mora da ima:

1) sistem za pranje i sanitaciju posuda ili trake sa hladnom i toplom vodom temperature najmanje 82°C;

2) kružni termometar postavljen na vidnom mestu za kontrolu temperature tople vode;

3) uređaj za odvod vodene pare;

4) odvod otpadnih voda preko prekinutog vodenog zatvarača (sifona) u kanalizaciju.

Ako konvejerski sto ima samo mehaničko uklanjanje nečistoća i pranje hladnom vodom mora se oprati i toplom vodom i sanitirati najmanje jedanput dnevno.

5) Oprema za pranje ruku

Član 27

U proizvodnim prostorijama u kojima se sirovine i proizvodi obrađuju ili prerađuju mora biti pravilno raspoređena oprema za pranje ruku.

Oprema za pranje ruku sastoji se od:

1) lavaboa od nerđajućeg čelika, sa nožnim pogonom ili na drugi odgovarajući način (fotoćelija i dr.), radi sprečavanja širenja kontaminacije, koji je snabdeven hladnom i toplom vodom. Odvod vode iz lavaboa mora biti povezan sa kanalizacijom preko vodenog zatvarača (sifona);

2) posude sa sredstvom za pranje ruku;

3) papirnatih peškira postavljenih iznad ili pored lavaboa ili je obezbeđen drugi način sušenja ruku, osim vazdušnih sušača;

4) posude za upotrebljene papirnate peškire, smeštene u neposrednoj blizini lavaboa.

6) Uređaj za sanitaciju

Član 28

Uređaj za sanitaciju noževa, testera i druge ručne opreme, u proizvodnim prostorijama mora da bude u potrebnom broju, postavljeni i pravilno raspoređeni, izrađeni od nerđajućeg čelika odgovarajućeg oblika i veličine ili alternativni sistem sa istim efektom sanitacije, koji mogu biti pojedinačni ili zbirni.

U uređaju za sanitaciju mora da se obezbedi voda temperature najmanje 82°C.

Uređaj za sanitaciju mora da ima cev za dovod vode, obezbeđen protok (prelivna cev, prelivna površina i dr.) i rešetku za noževe i drugi alat koji se nalazi ispod nivoa vode.

Ako je uređaj sa sanitaciju iz stava 1. ovog člana učvršćen mora da ima i odvod za pražnjenje.

Uređaj za sanitaciju većih dimenzija (za električne i ručne testere i dr.), mora da ima cev za dovod vode, termometar, prelivnu cev i odvodnu cev za pražnjenje koja je preko prekinutog odvoda, vezana za kanalizaciju.

7) Osvetljenje

Član 29

Proizvodne prostorije, radne površine i predmeti rada moraju biti osvetljeni prirodnim ili veštačkim svetlom odgovarajućeg intenziteta.

Radi obezbeđenja prirodnog osvetljenja, staklo ili drugi materijal na prozorima treba da bude neobojen i potpuno providan.

Veštačko osvetljenje mora da obezbedi difuznu svetlost koja ne menja boju osvetljenog predmeta. Svetlosni izvori treba da budu tako raspoređeni da svetlost u prostoriji bude što je moguće više ujednačena.

Svetlosni izvori moraju da budu postavljeni tako da celu radnu površinu osvetljavaju predviđenom jačinom svetlosti i bez stvaranja senki. Izvor veštačkog svetla treba da bude postavljen u armaturu od nerđajućeg materijala i zaštićen zatvorenim, prozračnim ili providnim štitnikom od plastike. Nije dozvoljeno korišćenje staklenih i emajliranih štitnika u proizvodnim prostorijama.

Horizontalni i vertikalni razvodi električne mreže u proizvodnim prostorijama i iznad radnih površina moraju da budu zaštićeni odgovarajućim štitnicima.

Jačina osvetljenosti na pojedinim radnim mestima i proizvodnim prostorijama treba da iznosi:

1) na mestu na kome se prilikom prijema pregledaju trupovi goveda ili polutke – 500 lh, u nivou plećki i prednjih nogu;

2) na mestu na kome se prilikom prijema pregledaju svinjske polutke – 550 lh, u visini mandibularnih limfnih čvorova;

3) u prostorijama za hlađenje polutki goveda i svinja – 110 lh, u nivou prednjih nogu;

4) u prostorijama za hlađenje unutrašnjih organa – 220 lh;

5) u svim proizvodnim prostorijama najmanje – 220 lh, u visini radnih površina;

6) u svim vrstama skladišta – 110 lh.

8) Ventilacija

Član 30

U prostorijama objekta, u odnosu na veličinu i namenu, mora se obezbediti prirodna ili veštačka ventilacija, odvod vodene pare i odvod neprijatnih mirisa.

Otvori za dovod svežeg vazduha moraju biti postavljeni tako da ne dođe do kontaminacije vazduha prašinom, neprijatnim mirisima i sl. Ti otvori mora da budu snabdeveni filterima i zaštitnom mrežom protiv ulaska insekata.

Horizontalni razvodi ventilacionog sistema u proizvodnim prostorijama ne smeju biti iznad radnih površina.

6. Uslovi u pogledu prostorija

1) Prostorija za higijensko održavanje opreme

Član 31

Za higijensko održavanje opreme u objektu mora da postoji jedna ili više prostorija odgovarajuće veličine, na pogodnom mestu.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu izvedene u skladu sa uslovima iz čl. 15. i 16, člana 19. stav 2. i čl. 29. i 30. ovog pravilnika.

U prostorijama za higijensko održavanje opreme treba da postoje dovodi hladne vode i tople vode temperature najmanje 82°C i kružni termometar ugrađen na izlaznom delu cevi za toplu vodu.

Ako se u objektu koriste automatski uređaji za higijensko održavanje opreme oni moraju imati dovode tople vode temperature najmanje 82°C, kružni termometar ugrađen na izlaznom delu cevi za toplu vodu ili se može koristiti i druga oprema sa istim efektom.

Za držanje pribora i sredstava za održavanje higijene (ručni alat, sredstva za čišćenje, pranje i dezinfekciju i sl.) mora da postoji posebna prostorija koja se zaključava.

2) Prostorije za veterinarsku inspekciju

Član 32

Zavisno od veličine i namene, objekat mora da ima najmanje jednu radnu prostoriju odgovarajuće veličine za potrebe veterinarske inspekcije.

Prostorija za potrebe veterinarske inspekcije mora da ima potreban nameštaj i opremu.

U okviru ovih prostorija moraju da postoje odvojeni delovi za garderobu i sanitarne prostorije.

3) Prostorije za potrebe radnika

Član 33

U objektima moraju da postoje prostorije za presvlačenje radnika (garderobe) i sanitarne prostorije (kupatila i toaleti) odvojene za muškarce i žene.

Ako su prostorije iz stava 1. ovog člana u različitim zgradama objekta, one moraju biti hodnikom povezane sa proizvodnim prostorijama.

U okviru garderoba moraju biti uređene prostorije ili prostor za prijem prljave i izdavanje čiste zaštitne odeće.

Garderobe i sanitarne prostorije u čistom delu objekta moraju da budu odvojene od garderoba i sanitarnih prostorija u nečistom delu objekta.

Garderobe i sanitarne prostorije moraju imati prirodnu ili veštačku ventilaciju.

U garderobama se za svakog zaposlenog radnika obezbeđuje poseban ormar za civilno odelo i obuću kao i ormar za radnu odeću i obuću, u kome se može ostavljati i ručni alat. Ormar je izrađen od materijala koji se lako higijenski održava i postavljen na postolje sa krovnom površinom nagnutom napred pod uglom od najmanje 25°. U garderobi se moraju obezbediti i sedišta koja su izrađena od materijala koji se lako higijenski održava.

U garderobama može da postoji i posebno predviđeno mesto za ostavljanje radne obuće, koje je odgovarajuće opremljeno (držači), kao i poseban prostor (kasete) za ručni alat i držači za kecelje.

Ako se dnevno vrši zamena radne odeće nije potrebno da postoji poseban ormar za radnu odeću, a radna obuća, kecelje i alat se ostavljaju na za to predviđenom mestu.

U sklopu garderoba moraju se nalaziti sanitarne prostorije za održavanje lične higijene radnika (kupatila i toaleti).

U kupatilu na svakih 15 zaposlenih radnika u smeni obezbeđuje se jedna oprema za pranje ruku u skladu sa članom 27. stav 2. ovog pravilnika i jedna tuš-kabina.

Tuš-kabina mora da ispunjava sledeće uslove:

1) zidovi tuš-kabine mora da su obloženi vodootpornim materijalom bele ili svetle boje, a ako su montažni – moraju biti izrađeni od nerđajućeg materijala glatkih i ravnih površina;

2) tuš-kabina mora da ima toplu i hladnu vodu, držač za tečni sapun i tečni sapun;

3) pri ulazu u tuš-kabinu mora se postaviti držač peškira i držač rublja.

Toaleti (klozeti), odvojeni za muškarce i žene, moraju biti građevinski odvojeni od garderoba i kupatila.

U objektima u kojima su garderobe udaljene od proizvodnih prostorija moraju da postoje toaleti u neposrednoj blizini tih prostorija, odvojeni od njih hodnikom ili drugom prostorijom i pretprostorom (tampon-prostorijom).

Vrata između pretprostora toaleta i prostorije sa kabinama, kao i vrata na kabinama za klozetske šolje treba da se otvaraju u oba pravca (leptir-vrata). Vrata na kabinama za klozetske šolje moraju biti podignuta od podne površine i izrađena od materijala koji se lako pere i dezinfikuje.

U pretprostoru toaleta mora da se postavi potreban broj opreme za pranje ruku, u skladu sa članom 27. stav 2. ovog pravilnika. Vrata na ulazu u pretprostor toaleta moraju da imaju uređaj za automatsko zatvaranje.

Na svakih 20 zaposlenih u smeni mora da se obezbedi jedan toalet.

Ispiranje klozetskih šolja vodom vrši se na nožni pogon. Klozetske šolje u muškim toaletima, do jedne trećine od ukupno predviđenog broja šolja, mogu se zameniti pisoarima, koji treba da se postave u određenom delu toaleta.

Za pušenje i odmor radnika za vreme radnog vremena mora se obezbediti najmanje jedna prostorija sa odgovarajućom ventilacijom.

Za ishranu zaposlenog osoblja u objektima mora da postoji odgovarajuće opremljena prostorija.

Zabranjeno je unošenje hrane i pića u proizvodne prostorije ili garderobe.

III Higijena zaposlenog osoblja

Član 34

Pri radu u objektima iz člana 1. ovog pravilnika, zaposleno osoblje koje radi u proizvodnim prostorijama i dolazi u neposredni dodir sa sirovinama i proizvodima obavezno je da koristi radnu odeću i obuću – bele boje a kada je to potrebno i zaštitnu odeću i obuću, da održava ručni alat na higijenski način i da se pridržava uslova o veterinarsko-sanitarnom redu.

Radnici moraju da nose zaštitne mrežice.

Radnici koji rade sa otpacima životinjskog porekla i na tehničkom održavanju prostorija, uređaja i opreme moraju da imaju radnu odeću u boji.

Radnici koji rade u prostorijama sa temperaturom ispod 0°C nose bela radna odela preko zaštitnog odela.

Radnu odeću radnik menja svakodnevno, a ako to priroda posla zahteva i češće.

Za higijensko održavanje radne odeće mora se obezbediti pranje i sušenje, korišćenjem sopstvenih perionica ili korišćenjem usluga drugih perionica.

Ručni alat i druga ručna oprema (drške satara, noževa, oštrača, kuka, korice za držanje noževa, lanac za držanje korica i sl.) mora biti izrađen od nerđajućeg metala ili plastike.

Ručni alat i druga ručna oprema se u toku rada mora održavati u higijenski ispravnom stanju. Zavisno od prirode posla, a obavezno posle svakog prljanja, ručni alat se mora sanitirati vodom temperature najmanje 82°C. Posle završetka rada samo očišćen i opran ručni alat i druga ručna oprema, ostavlja se na za to određeno mesto.

Radnici zaposleni u neposrednoj proizvodnji moraju biti podšišani i obrijani i moraju imati urednu kosu. Nokti na prstima ruku moraju uvek biti čisti i uredno podrezani.

U proizvodnim prostorijama zabranjeno je pri radu nošenje ručnih satova i nakita, kao i upotreba kozmetičkih sredstava.

Pre ulaska u toalet moraju da se ostave na za to određeno mesto ručni alat i deo zaštitne odeće (kecelja i mantil).

Radnici zaposleni u proizvodnji moraju biti zdravi i ne smeju da budu prenosioci i izlučivači uzročnika bolesti ili kontaminenata na hranu životinjskog porekla.

Ozlede na rukama moraju da se zaštite gumenim rukavicama ili naprstkom.

Sanitarne knjižice zaposlenog osoblja moraju biti na raspolaganju veterinarskom inspektoru.

IV Objekti za rasecanje mesa papkara, kopitara, živine, lagomorfa i farmske divljači

Član 35

Objekat za rasecanje mesa papkara, kopitara, živine, kunića i drugih vrsta mesa koje se raseca, u zavisnosti od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremanje mesa;

2) hlađenje i smrzavanje mesa;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) rasecanje i obradu mesa;

5) proizvodnju usitnjenog mesa (mlevenje, seckanje) i mehanički separisanog mesa (MSM);

6) proizvodnju poluproizvoda od mesa (usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje, usitnjeno oblikovano meso);

7) pakovanje mesa;

8) laboratoriju;

9) higijensko održavanje opreme;

10) veterinarsku inspekciju;

11) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

12) garderobe i sanitarne prostorije;

13) odmor i ishranu radnika;

14) skladištenje materijala za pakovanje;

15) pripremu (formiranje) kartona;

16) čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa u sastavu industrijskog objekta za klanje životinja, odnosno industrijskog objekta za klanje i preradu mesa ne mora da ima posebne prostorije navedene u stavu 1. tač. 10), 11), 12), 13) i 16) ovog člana, a ako je u sastavu zanatskog objekta za klanje životinja umesto prostorije iz stava 1. tačka 11) ovog člana može da ima kontejnere.

Ako se u objektu proizvodi mast, loj, odnosno proizvodi od masti prostorije u okviru objekta moraju da ispunjavaju i uslove iz člana 66. st. 3, 4, 5. i 6. i čl. 67, 68. i 69. ovog pravilnika.

U objektu iz stava 1. ovog člana, neupakovano meso mora biti skladišteno i transportovano odvojeno od upakovanog mesa.

U objektu iz stava 1. ovog člana, rad sa mesom različitih vrsta mora biti organizovan tako da se kontaminacija spreči ili svede na najmanju moguću meru, obezbeđivanjem kontinuiranog toka operacija ili odvajanjem različitih proizvodnih partija tako da se one obavljaju u različito vreme ili u posebnim prostorijama.

1. Prostorije za prijem i otpremanje mesa

Član 36

Objekat u kome se vrši rasecanje ili obrada mesa mora da ima odvojene prostorije za prijem i otpremanje neupakovanog mesa (trupova, polutki ili četvrti) i upakovanog mesa osim ako se prijem i otprema ne obavljaju u različito vreme.

Prostorija za prijem ili otpremanje mesa mora da ima: istovarno-utovarnu rampu sa vazdušnom zavesom odnosno drugu vrstu zaštite (vrata, gumeni ili plastični štitnici i sl.) protiv ulaska insekata i glodara i sprečavanja uticaja spoljne sredine, kao i u neposrednoj blizini opremu za pranje ruku, a ako je to potrebno uređaj za sanitaciju.

Za istovar i utovar neupakovanog mesa mora da se obezbedi kolosek za transport.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu funkcionalno povezane sa ostalim proizvodnim prostorijama i bez ukrštanja puteva neupakovanog i upakovanog mesa, osim ako se prijem i otprema ne obavljaju u različito vreme.

Meso pri prijemu i otpremi mora da bude ohlađeno i da ima temperaturu, i to:

1) organi do +3°C;

2) meso papkara, kopitara i krupne divljači odnosno gajene divljači do +7°C;

3) meso živine, logomorfa i sitne divljači do +4°C.

Ako se meso prima ili otprema smrznuto u unutrašnjosti mesa se mora postići temperatura od -12°C do -18°C ili niža.

2. Prostorije za hlađenje i smrzavanje mesa

Član 37

Broj i kapacitet prostorija za hlađenje i smrzavanje mesa mora da bude takav da obezbedi hlađenje, smrzavanje i skladištenje neupakovanog i upakovanog mesa.

Neupakovano meso mora da se hladi, smrzava i skladišti odvojeno od upakovanog mesa, osim ako se hlađenje, smrzavanje ili skladištenje ne obavljaju u različito vreme.

Meso namenjeno smrzavanju mora da bude smrznuto bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir i period stabilizacije pre smrzavanja.

Tokom hlađenja i skladištenja mora da se održava temperatura mesa u skladu sa članom 36. st. 5. i 6. ovog pravilnika.

Ako se meso smrzava i smrznuto skladišti u unutrašnjosti mesa mora se postići temperatura od -18°C ili niža.

Član 38

Prostorije za hlađenje i smrzavanje pored termoelementa daljinskog termometra, moraju na pogodnom mestu imati postavljene kontrolne termometre.

U pogledu materijala i načina postavljanja, koloseci i nosači koloseka u prostorijama za hlađenje i smrzavanje moraju ispunjavati uslove propisane u članu 18. ovog pravilnika.

Ispod opreme za hlađenje moraju biti postavljene posude za odvod vode, izrađene od nepropustljivog i nerđajućeg materijala, koje su preko vodenog zatvarača (sifona) neposredno spojene sa podnom kanalizacijom.

Član 39

Prostorije za hlađenje trupova i polutki, moraju biti u blizini prostorija za prijem mesa sa kojima su povezane zatvorenim hodnicima.

Član 40

Smrznuto meso i proizvodi od mesa skladište se u prostoriji za skladištenje na podmetače ili palete koji su postavljeni dovoljno udaljeno od zida tako da proizvod ne dodiruje zidne površine.

Član 41

Na spoljnim zidovima prostorija za hlađenje i smrzavanje moraju da postoje termografi.

Termografi iz stava 1. ovog člana nisu potrebni ako postoji centralno praćenje i registrovanje temperatura tih prostorija pomoću kontinualnih termopisača.

3. Prostorije za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje

Član 42

Prostorije za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje moraju po kapacitetu i opremi biti takve da se u njima mogu obavljati operacije uklanjanja ambalažnog materijala i odmrzavanje sirovina.

U prostoriji za odmrzavanje ne može da se drži sirovina u kartonskoj ambalaži.

Ako se skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje može obavljati u drugom prostoru tako da ne postoji opasnost od kontaminacije, nije potrebna posebna prostorija za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje.

4. Prostorije za rasecanje i obradu mesa

Član 43

Prostorije za rasecanje i obradu mesa moraju, po veličini i opremi odgovarati vrsti i načinu proizvodnje i kapacitetu rada.

Meso za rasecanje treba da se doprema u radne prostorije postupno i po potrebi.

Za kontrolu temperature vazduha u prostoriji za rasecanje, na vidnom mestu, mora da bude postavljen najmanje jedan termometar za praćenje temperature i termograf ili druga vrsta opreme za stalno lokalno registrovanje temperature.

Ako postoji centralno stalno registrovanje temperature prostorija, termografi nisu potrebni.

Uređaji za hlađenje ne smeju biti postavljeni iznad radnih površina.

Za pranje ruku i sanitaciju ručnog alata mora postojati dovoljan broj opreme za pranje ruku i uređaja za sanitaciju.

Temperatura vazduha u radnim prostorijama mora da bude do +12 °C.

Pri rasecanju, odkoštavanju i obradi (npr. rezanje, sečenje na kocke i dr.), kao i umotavanja i pakovanja, mora da se održava temperatura, i to:

1) organa do +3°C;

2) mesa papkara, kopitara i krupne divljači, odnosno gajene divljači do +7°C;

3) mesa živine, lagomorfa i sitne divljači do +4°C.

Ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa u sastavu objekta za klanje životinja, meso može da se odkoštava i raseca pre postizanja temperature iz stava 8. ovog člana, ako je to potrebno radi tehnološkog procesa. U tom slučaju meso mora da se transportuje u prostoriju za rasecanje odmah posle klanja, a posle rasecanja, ako se pakuje mora da se ohladi do temperature iz stava 8. ovog člana.

Ako je po veličini i kapacitetu proizvodnje i načinu rada prostorija za rasecanje mesa takva da se sprečava kontaminacija mesa, usitnjenog mesa i poluproizvoda od mesa, u njoj mogu da se obavljaju operacije usitnjavanja mesa i prethodnog pakovanja (npr. umotavanje, stavljanje u kese). U tom slučaju prostorija za rasecanje mesa treba da bude građevinski odvojena, a tehnološki povezana sa prostorijom za pripremu (formiranje) kartona.

5. Prostorije za proizvodnju usitnjenog mesa i mehanički separisanog mesa (MSM)

Član 44

Prostorija za proizvodnju usitnjenog mesa i mehanički separisanog mesa (MSM), mora po kapacitetu i opremi da bude takva da se u njoj mogu obavljati operacije usitnjavanja i mora ispunjavati uslove iz člana 43. ovog pravilnika.

Usitnjeno meso i mehaniči separisano meso (MSM), odmah posle umotavanja ili pakovanja mora da se ohladi do postizanja unutrašnje temperature do +2°C ili da se smrzava do -18°C.

Meso usitnjeno i mehaniči separisano meso (MSM), može da se skladišti najduže tri meseca.

Temperatura smrznutog usitnjenog i mehaniči separisanog mesa (MSM), iz stava 2. ovog člana mora da se održava i tokom transporta.

6. Prostorije za proizvodnju poluproizvoda od mesa

Član 45

Prostorije za proizvodnju poluproizvoda od mesa moraju po veličini i opremi odgovarati vrsti i načinu proizvodnje i kapacitetu rada.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju ispunjavati uslove iz člana 43. ovog pravilnika.

Poluproizvodi od mesa odmah nakon umotavanja ili pakovanja moraju da se ohlade do postizanja unutrašnje temperature do +4°C ili da se smrzava do -18°C i ove temperature se moraju održavati tokom skladištenja i transporta.

Ako se u prostoriji iz stava 1. ovog člana obavljaju operacije prethodnog pakovanja prostorija mora da bude građevinski odvojena, a tehnološki povezana sa prostorijom za pripremu (formiranje) kartona.

7. Prostorije za pakovanje mesa

Član 46

Prostorija za pakovanje mesa mora, po veličini i opremi, odgovarati vrsti i načinu, kao i kapacitetu proizvodnje. Ta prostorija mora biti građevinski odvojena od prostorije za rasecanje i prostorije za prijem i pripremu (formiranje) kartona.

Temperatura vazduha u prostoriji za pakovanje mesa mora da bude do +12°C. U prostoriji za pakovanje mora postojati oprema za pranje ruku, i uređaj za sanitaciju.

8. Prostorije za laboratoriju

Član 47

U prostorijama za laboratoriju moraju da se obezbede uređaji i oprema za kontrolu higijenskih uslova rada, higijenske ispravnosti sirovina i gotovih proizvoda i opremu za kontrolu rezidualnog hlora u vodi.

Ako objekat ima zaključen ugovor sa akreditovanom laboratorijom za ispitivanje higijenskih uslova rada, higijenske ispravnosti sirovina i gotovih proizvoda, ne mora da ima posebnu prostoriju za laboratoriju.

9. Prostorija za higijensko održavanje opreme

Član 48

Po veličini i opremi prostorije za higijensko održavanje opreme moraju da budu izvedene u skladu sa članom 31. ovog pravilnika.

U prostoriji iz stava 1. ovog člana se obavlja i higijensko održavanje povratne ambalaže.

10. Prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskat

Član 49

Prostorija za otpatke životinjskog porekla i konfiskat mora da bude odvojena od proizvodnih prostorija i locirana tako da prilikom transporta ne dođe do ukrštanja puteva za jestive proizvode i puteva za otpatke životinjskog porekla ili se transport može obaviti na kraju rada.

Prostorija za otpatke životinjskog porekla se mora zaključavati i mora da bude zaštićena od ulaska insekata i glodara.

Temperatura vazduha u prostoriji iz stava 1. ovog člana mora da bude do +4°C.

Transport otpadaka životinjskog porekla do prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskat može da se obavlja kanalima sa gravitacionim padom, pneumatskim cevovodima ili nepropustljivim posudama.

Prostorija za otpatke životinjskog porekla mora da ima posude za prijem i prenošenje, opremu za pranje ruku, priključak za toplu vodu i sredstva za dekarakterizaciju kategorije 1 otpadaka životinjskog porekla (karbolna kiselina, metilensko plavilo i sl.).

11. Prostorije za veterinarsku inspekciju

Član 50

Prostorije za veterinarsku inspekciju moraju biti u skladu sa članom 32. ovog pravilnika.

12. Garderobe i sanitarne prostorije

Član 51

Garderobe i sanitarne prostorije moraju da budu u skladu sa članom 33. ovog pravilnika.

13. Prostorije za odmor i ishranu radnika

Član 52

Prostorije za odmor i ishranu radnika moraju biti u skladu sa članom 33. st. 18. i 19. ovog pravilnika.

14. Prostorije za skladištenje materijala za pakovanje

Član 53

Prostorije za skladištenje materijala za pakovanje moraju da budu suve i da imaju dobru ventilaciju.

Materijal za pakovanje skladišti se na police ili podmetače, odnosno na palete tako da je razmak od površine poda toliki da ne dolazi do kontaminacije materijala. Podmetači, police ili palete treba da budu udaljeni od zidova toliko da se omogući nesmetan prolaz i čišćenje. Između redova složenog materijala za pakovanje mora da postoji dovoljno širok manipulativni prostor.

Materijal za pakovanje mesa skladišti se u posebnu prostoriju.

U prostoriji za skladištenje materijala za pakovanje mora da se sprečava pojava glodara i drugih vrsta štetočina.

15. Prostorija za pripremu u formiranje kartona

Član 54

Prostorija za pripremu u formiranje kartona mora da bude u skladu sa članom 16. ovog pravilnika.

16. Prostorija za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava

Član 55

Prostorija za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava mora da bude u skladu sa članom 7. ovog pravilnika.

V Objekti za preradu mesa

Član 56

Objekat za preradu mesa zavisno od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem mesa;

2) hlađenje i smrzavanje mesa;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) rasecanje i obradu mesa za potrebe prerade;

5) laboratoriju;

6) higijensko održavanje opreme;

7) veterinarsku inspekciju;

8) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

9) garderoba i sanitarne prostorije;

10) odmor i ishranu radnika;

11) pripremu (formiranje kartona);

12) skladištenje materijala za pakovanje;

13) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7. člana 16. čl. 31. do 33, čl. 36. do 43, čl. 47. do 49, i čl. 53. do 55. ovog pravilnika.

Pored prostorija iz stava 1. ovog člana objekat za preradu mesa mora da ima i prostorije za:

1) prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla;

2) soljenje i salamurenje;

3) proizvodnju kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine;

4) proizvodnju proizvoda u hermetički zatvorenim posudama (konzervi i jela od mesa);

5) skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda;

6) skladištenje začina, aditiva i dodataka.

Ako je prostorija za preradu mesa u sastavu objekta za klanje životinja ne mora da ima posebne prostorije iz stava 1. tač. 1), 2), 7) i 13) ovog člana, a ako je u sastavu zanatskog objekta za klanje životinja umesto prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskata može da ima kontejnere.

Ako je prostorija za preradu mesa u sastavu objekta za resecanje mesa ne mora da ima prostorije iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5), 8), 12) i 13) ovog člana.

Ako se u objektu proizvodi mast, loj, odnosno proizvodi od masti prostorije u objektu moraju da ispunjavaju uslove u skladu sa članom 66. st. 3, 4, 5. i 6. čl. 67, 68. i 69. ovog pravilnika.

U objektu iz stava 1. ovog člana, rad mora da bude organizovan tako da se kontaminacija spreči ili svede na najmanju moguću meru, obezbeđivanjem kontinuiranog toka operacija.

Sirovine, aditivi, začini i gotovi proizvodi ne smeju dolaziti u kontakt sa podom i sa njima se mora postupati na takav način da se spreči kontaminacija i opasnost od kontaminacije.

Gotovi proizvodi ne smeju dolaziti u kontakt sa sirovinama.

Izuzetno ako je prostorija za rasecanje i obradu mesa dovoljne veličine u zavisnosti od vrste proizvodnje i kapaciteta može da ima odvojene delove za rasecanje i obradu mesa, smeštaj posuda za soljenje, odnosno salamurenje, mašinsku obradu odnosno pripremu nadeva, punjenje omotača i drugu obradu.

1) Prostorije za prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla

Član 57

Prostorije za prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla moraju biti građevinski odvojene od prostorija u kojima se obrađuje ili prerađuje meso.

Prostorije iz stava 1. ovog člana nisu potrebne ako se dopremljena sirovina životinjskog odnosno neživotinjskog porekla ugrađuje u proizvode bez prethodne pripreme, obrade ili sortiranja.

2) Prostorije za soljenje i salamurenje

Član 58

Prostorije za soljenje i salamurenje, moraju da budu građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija, ali funkcionalno povezane prema tehnološkom procesu proizvodnje.

U prostoriji iz stava 1. ovog člana može da se obavlja i priprema salamure i ubrizgavanje ukoliko je tako uređena i opremljena.

U prostoriji za soljenje i salamurenje temperatura vazduha mora da bude do +12 °C.

3) Prostorije za proizvodnju kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine

Član 59

U zavisnosti od vrste i kapaciteta proizvodnje kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine mora da postoje posebne prostorije. Opremljenost i veličina ovih prostorija zavise od vrste proizvodnje tako da se obezbedi kontinuiran tok tehnoloških postupaka i bezbednost sirovina i proizvoda.

Ako se proizvodnja iz stava 1. ovog člana obavlja na jedinstvenoj kontinualnoj liniji proizvodnje, ona može da se obavlja u istoj prostoriji, koja po opremljenosti i veličini mora da osigura bezbednost sirovina i proizvoda.

Operacija obrade sirovina koju prati stvaranje velike količine toplote, a ne čine deo jedinstvene kontinualne linije proizvodnje, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji.

U zavisnosti od vrste proizvoda iz stava 1. ovog člana i kombinacije primenjenih tehnoloških postupaka toplotna obrada, dimljenje, sušenje, odnosno zrenje moraju da se obavljaju u posebnim prostorijama koje su građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija ili u prostorijama sa odgovarajućom opremom.

Za hlađenje neposredno posle toplotne obrade mora postojati posebna prostorija ili prostor u skladu sa kapacitetom proizvodnje.

Uređaji za toplotnu obradu moraju imati instrumente za praćenje i registrovanje temperature.

Za proizvodnju fermentisanih kobasica mora da postoji posebna prostorija za pripremanje, obradu i punjenje sirovine, kao i posebne prostorije za dimljenje i zrenje ili prostorije sa odgovarajućom opremom.

4) Proizvodi u hermetički zatvorenim posudama (konzerve i jela od mesa)

Član 60

U zavisnosti od vrste i kapaciteta za proizvodnju proizvoda u hermetički zatvorenim posudama mora da postoje posebne prostorije za punjenje i zatvaranje konzervi i jela od mesa.

Oprema i veličina ovih prostorija mora da bude takva da obezbedi kontinuirani tok tehnoloških postupaka, bezbednost sirovina i proizvoda.

Ako se proizvodnja iz stava 1. ovog člana obavlja na jedinstvenoj kontinualnoj liniji proizvodnje, može se obavljati u jednoj prostoriji.

Ako se proizvodnja različitih vrsta proizvoda u hermetički zatvorenim posudama obavlja istovremeno u jednoj prostoriji, operacija obrade sirovina koju prati stvaranje velike količine toplote, a ne čini deo jedinstvene kontinualne linije proizvodnje, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji.

U zavisnosti od veličine prostorije za punjenje i zatvaranje u njoj može da se obavlja i kontrola hermetičnosti zatvaranja konzervi i kontrola težine.

U prostoriji za punjenje i zatvaranje polutrajnih konzervi temperatura vazduha ne sme da bude viša od +12 °C.

Član 61

Ako se dopremanje praznih limenki ili druge neposredne ambalaže u prostoriju za punjenje i zatvaranje obavlja putem konvejerskog sistema, ne sme da dolazi do njihove kontaminacije.

Limenke pre punjenja moraju da se peru ili čiste.

Uređaji koji se koriste za pranje ili čišćenje moraju da imaju postavljene merne i kontrolne instrumente.

Ako se koristi vazduh pod pritiskom za mehaničko čišćenje limenki prethodno mora da prolazi kroz odgovarajuće filtere.

Član 62

Prostorije za toplotnu obradu konzervi i jela od mesa moraju da budu građevinski odvojene od ostalih proizvodnih prostorija.

Uređaji za toplotnu obradu moraju da imaju dvostruke merne instrumente. Ako se toplotna obrada izvodi u zatvorenom uređaju, mora da postoji mogućnost vizuelne kontrole nivoa vode (prelivna cev, nivokazno staklo) i zvučni ili vizuelni alarmni uređaj.

Sušenje i hlađenje proizvoda u hermetički zatvorenim posudama obavlja se u posebnoj prostoriji, odnosno prostoru ili mora da ima uređaj za hlađenje.

Posle toplotne obrade proizvoda u hermetički zatvorenim posudama se u toku transporta i hlađenja, posude se ne smeju dodirivati rukama.

Član 63

U objektu u kome se proizvode proizvodi u hermetički zatvorenim posudama mora da postoji prostorija za termostatiranje proizvoda u hermetički zatvorenim posudama ili prostor sa uređajem za termostatiranje (termostat) koji se zaključava. Dimenzije te prostorije ili termostata moraju da budu takve da mogu da prime najmanje 1% termički obrađenih proizvoda u hermetički zatvorenim posudama proizvedenih tokom 10 dana.

Osetljivost uređaja koji održava temperaturu u prostoriji, odnosno termostatu na +37 °C, odnosno +55 °C, ne sme biti veća od ± 0,5 °C.

Tokom celog procesa termostatiranja mora da se obezbedi kontinualno praćenje i registrovanje temperature.

Postolja sa perforiranim policama, na koja se stavljaju uzorci proizvodnih partija proizvoda u hermetički zatvorenim posudama, moraju da budu od nerđajućeg materijala.

5) Prostorije za skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda

Član 64

U objektu moraju da postoje prostorije za skladištenje i zbirno pakovanje i otpremanje gotovih proizvoda, koje po veličini odgovaraju kapacitetu proizvodnje i higijenskim uslovima.

U zavisnosti od vrste proizvoda skladištenje, zbirno pakovanje i otpremanje proizvoda se obavlja na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisima.

U prostorijama za skladištenje zavisno od veličine mora da bude postavljen dovoljan broj termometara.

Operacije pakovanja i etiketiranja proizvoda mogu da se obavljaju u za to izdvojenom prostoru prostorije za skladištenje.

Na izdvojenom prostoru na kome se vrši etiketiranje i pakovanje gotovih proizvoda mora da bude postavljena oprema za pranje ruku.

Za skladištenje neupakovanih i upakovanih proizvoda mora da postoje posebne prostorije.

6) Prostorije za skladištenje začina, aditiva i dodataka

Član 65

U objektu mora da postoji prostorija odgovarajuće veličine. za skladištenje i pripremanje začina, dodataka i aditiva.

Restriktivni dodaci i aditivi (npr. natrijumnitrit, natrijumnitrat, i dr.) skladište se u zatvorene posude od nerđajućeg materijala, odnosno ograđene prostore koji moraju da se zaključavaju i nalaze se pod kontrolom veterinarske inspekcije.

U prostoriji za začine i aditive mora da postoji oprema za pranje ruku.

VI Objekti za sakupljanje i proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

Član 66

Objekti za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda od masti, zavisno od načina rada i vrste proizvodnje, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) smrzavanje;

3) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje;

4) pripremu masnog tkiva;

5) higijensko održavanje opreme;

6) veterinarsku inspekciju;

7) otpatke životinjskog porekla i konfiskat;

8) garderobe i sanitarne prostorije;

9) odmor i ishranu radnika;

10) pripremu (formiranje) kartona;

11) skladištenje začina i aditiva;

12) skladištenje materijala za pakovanje;

13) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz čl. 31. do 33, čl. 36. do. 43, čl. 47. do 49. i čl. 53. do 55. ovog pravilnika.

Objekat iz stava 1. ovog člana mora da ima i sledeće prostorije za:

1) hlađenje

2) preradu odnosno proizvodnju;

3) skladištenje gotovih proizvoda.

Ako je objekat za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda od masti u sastavu objekta koji ima prostorije navedene u st. 1. i 2 ovog člana, iste prostorije može da koristi i za sakupljanje, odnosno preradu masnog tkiva, loja i proizvodnju proizvoda.

Sirovine iz drugih objekata moraju da budu transportovane, i skladištene do topljenja, u higijenskim uslovima. Temperatura sirovine ne sme da bude veća od +7°C. Ako se sirovine tope u roku od 12 sati od obrade one mogu da budu skladištene i transportovane bez aktivnog hlađenja.

Ako se iz objekta mast i loj otprema samo u cisternama nije potrebna posebna prostorija za otpremu masti.

1) Prostorija za hlađenje

Član 67

Objekti za sakupljanje sirovina moraju da imaju skladište sirovina u kojem je temperatura vazduha prostorije do +7 °C.

Ako je po veličini, kapacitetu proizvodnje, kao i načinu rada prostorija za hlađenje masti, odnosno loja, takva da sprečava kontaminaciju, nije potrebna posebna prostorija za pakovanje, već pakovanje može da se obavlja u za to izdvojenom prostoru.

2) Prostorija za preradu, odnosno proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

Član 68

Prostorija za preradu, odnosno proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti mora po veličini i opremi, odgovarati vrsti, načinu i kapacitetu proizvodnje.

Topljenje i prihvatanje masnog tkiva obavlja se u posebnoj prostoriji, u kojoj mora da postoji oprema za pranje ruku.

Bazeni koji se koriste za prihvatanje masti moraju da budu izrađeni od nerđajućeg materijala.

Pri topljenju je zabranjena upotreba rastvarača.

3) Prostorija za skladištenje gotovih proizvoda

Član 69

Prostorija za držanje, odnosno skladištenje pakovanja i zbirnih pakovanja gotovih proizvoda, mora po veličini da odgovaraju kapacitetu proizvodnje i higijenskim uslovima.

Ako je prostorija za skladištenje odgovarajuće veličine i ako je obezbeđena odgovarajuća dodatna ventilacija u njoj može da se obavlja i priprema (formiranje) katrona na posebnom prostoru.

Čvarci namenjeni za ishranu ljudi moraju da se skladište u skladu sa sledećim uslovima, ako se:

– čvarci dobijaju pri temperaturi do 70°C, moraju se skladištiti na temperaturi do +7°C najduže 24 časa ili na temperaturi do -18°C;

– čvarci dobijaju pri temperaturi višoj od 70°C i imaju sadržaj vlage 10% (m/m) ili više, moraju da se skladište na temperaturi do +7°C najduže 48 časova, ili na temperaturi do -18°C.

– čvarci dobijaju pri temperaturi višoj od 70°C i imaju sadržaj vlage manji od 10% (m/m) ne postoje posebni zahtevi za temperaturu skladištenja.

VII Objekti za skladištenje hrane životinjskog porekla

Član 70

Objekat za skladištenje hrane životinjskog porekla, zavisno od načina i vrste rada, mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) hlađenje;

3) smrzavanje;

4) skladištenje;

5) otpatke životinjskog porekla;

6) garderobe i sanitarne prostorije;

7) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Član 71

Skladištenje proizvoda se obavlja u zavisnosti od vrste proizvoda na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisom.

Član 72

Neupakovano meso, odnosno neupakovana hrana životinjskog porekla mora da se hladi, smrzava i skladišti odvojeno od upakovanog mesa odnosno upakovane hrane životinjskog porekla, osim ako se hlađenje, smrzavanje ili skladištenje ne obavlja u različito vreme.

VIII Objekti za prepakivanje hrane životinjskog porekla

Član 73

Objekat za prepakivanje hrane životinjskog porekla, zavisno od načina i vrste rada mora da ima prostorije za:

1) prijem i otpremu;

2) hlađenje;

3) smrzavanje;

4) skladištenje;

5) otpatke životinjskog porekla;

6) garderobe i sanitarne prostorije;

7) čišćenje, pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Objekat iz stava 1. ovog člana mora da ima i sledeće prostorije za:

1) prepakivanje;

2) skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje;

3) za pripremu (formiranje) kartona;

4) skladištenje materijala za pakovanje;

5) higijensko održavanje opreme.

Ako se u objektu obavljaju operacije prepakivanja, odnosno narezivanja, vakumiranja, odnosno ponovnog pakovanja i druge slične operacije mora da postoje posebne prostorije, koje su građevinski odvojene, a tehnološki povezane sa prostorijom za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i pripremu (formiranje) kartona.

Ako je objekat iz stava 1. ovog člana deo tržnog centra, koji prepakovane proizvode otprema iz tržnog centra u drugi objekat, mora da ispunjava opšte uslove propisane čl. 9, 11, 12, 13. čl. 15. do 20, članom 21. st. 1. i 2. i čl. 25. do 30. ovog pravilnika.

Pranje i sanitacija opreme mogu da se obavljaju i u delu objekta iz stava 2. ovog člana na kraju rada tako da ne dolazi do kontaminacije hrane životinjskog porekla.

IX Objekti za promet na veliko

Član 74

Objekti za promet na veliko u zavisnosti od načina i vrste rada moraju da imaju prostorije iz člana 70. ovog pravilnika.

Prostorije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove iz člana 7, čl. 36. do 41, čl. 49. i 51. ovog pravilnika.

U objektu mora da se obezbedi prostorija ili prostor za potrebe veterinarske inspekcije.

Skladištenje proizvoda se obavlja u zavisnosti od vrste proizvoda na odgovarajućim temperaturama u skladu sa posebnim propisom.

Ako se u objektu za promet na veliko obavlja delatnost prepakivanja hrane životinjskog porekla objekat mora da ima i prostorije iz člana 73. stav 4. ovog pravilnika.

X Objekti za obradu i rasecanje mesa divljači

Član 75

Objekat za obradu i rasecanje mesa krupne i sitne divljači, zavisno od vrste odstreljene divljači i načina rada, pored prostorija iz člana 35. ovog pravilnika mora da ima i sledeće prostorije za:

1) prijem divljači i otpremanje mesa;

2) skidanje kože, odnosno perja;

3) obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled;

4) zadržano meso i organe;

5) pregled mesa na Trichinellu spiralis.

Izuzetno od stava 1. ovog člana objekat može umesto prostorije za hlađenje imati uređaj za hlađenje koji odgovara kapacitetu rada.

Ako se skidanje kože, odnosno perja, obrada trupa i veterinarsko-sanitarni pregled obavljaju u različito vreme ne moraju da postoje posebne prostorije.

1) Prostorije za prijem divljači i otpremanje mesa

Član 76

Prijem odstreljene krupne ili sitne divljači u koži, sa ili bez pripadajućih unutrašnjih organa, ili sitne divljači sa perjem, mora da se obavlja u posebnoj prostoriji za prijem odstreljene divljači.

Prijem i otpremanje neupakovanog i upakovanog mesa divljači obavlja se u skladu sa članom 36. ovog pravilnika.

2) Prostorije za skidanje kože, odnosno perja

Član 77

Prostorija za skidanje kože, odnosno perja mora da bude izvedena u skladu sa uslovima iz čl. 16. do 30. ovog pravilnika.

3) Prostorija za obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled

Član 78

Prostorija za obradu trupa i veterinarsko-sanitarni pregled u pogledu opreme mora da ispunjava uslove u skladu sa članom 43. ovog pravilnika.

4) Prostorija za zadržano meso i organe

Član 79

Vrata na prostoriji, prostoru ili uređaju za zadržano meso i organe moraju da su vidno obeležena oznakom crvene boje: “ZADRŽANO – VETERINARSKA INSPEKCIJA”, i moraju da se zaključavaju i nalaze pod kontrolom veterinarske inspekcije.

5) Prostorije za pregled mesa na Trichinellu spiralis

Član 80

Prostorija za pregled mesa na Trichinellu spiralis mora biti podeljena na prostor za:

1) prijem i pripremu uzoraka;

2) pregled uzoraka;

3) pranje i sanitaciju pribora i opreme.

Prostorija iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od kapaciteta rada objekta i metode koja se koristi mora da imaju i odgovarajuću opremu.

Za sakupljanje ostataka uzoraka mesa mora da se obezbedi posebna posuda koja se zaključava i koja je obeležena oznakom: “konfiskat”.

Ako postoji dokaz da objekat koristi usluge za pregled mesa na Trichinellu spiralis ne mora da postoji prostorija za pregled mesa na Trichinellu spiralis.

XI Prelazne i završne odredbe

Član 81

Privredno društvo i preduzetnik koji se bavi proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla mora da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog pravilnika u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 82

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe čl. 5. do 36. u delu koji se odnosi na: objekat za rasecanje i obradu mesa, objekat za preradu mesa i izradu proizvoda od mesa, objekat za hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla i objekat za obradu i rasecanje mesa divljači, člana 37. tač. 2), 3), 4) i 13), člana 38. u delu koji se odnosi na posebne uslove za industrijske objekte: za rasecanje mesa papkara, kopitara, pernate živine i kunića; obradu i rasecanje mesa divljači; preradu mesa papkara, kopitara, pernate živine i divljači i hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla, člana 59. stav 2. u delu koji se odnosi na rasecanje i obradu mesa i izradu proizvoda od mesa kopitara, čl. 118. do 148, člana 178. tač. 2), 3), 4) i 12), člana 179. u delu koji se odnosi na posebne uslove za zanatske objekte za: rasecanje i obradu mesa; obradu i rasecanje mesa divljači; preradu mesa i izradu proizvoda od mesa i hlađenje, smrzavanje i skladištenje proizvoda životinjskog porekla, čl. 193. do 198. i člana 215. Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za klanje životinja, obradu, preradu i uskladištenje proizvoda životinjskog porekla (“Službeni list SFRJ”, broj 53/89).

Član 83

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravilnik o lovačkim psima

Na osnovu člana 74. stav 3. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, donosi

P R A V I L N I K
O LOVAČKIM PSIMA

(Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 80/11 od 28. oktobra 2011. god.)

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način obuke i korišćenja lovačkih pasa i izgled i sadržina identifikacionih kartica za lovačke pse.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) lovački psi su psi svih rasa koji se prema kriterijumima Kinološkog saveza Republike Srbije – članice Međunarodne kinološke federacije (Fédération Cynologique Internationale – F.C.I.) koriste u lovu i koji su na osnovu standarda ovih organizacija razvrstani u F.C.I. grupe rasnih pasa, i to:

(1) grupa III – terijeri,

(2) grupa IV – jazavičari,

(3) grupa VI – goniči, tragači po krvi i srodne rase,

(4) grupa VII – ptičari,

(5) grupa VIII – retriveri, cunjavci i psi za vodu;

2) obuka lovačkih pasa je dresura (obučavanje) i ispit za korišćenje u lovu lovačkih pasa koji se obučavaju na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa ovim pravilnikom i kriterijumima F.C.I. i Kinološkog saveza Republike Srbije;

3) Kinološki savez Republike Srbije (u daljem tekstu: KSS) je udruženje kinoloških društava sa teritorije Republike Srbije, odnosno organizacija koja se, između ostalog, bavi i zaštitom, uzgojem, unapređenjem i evidentiranjem čistokrvnih rasa lovačkih pasa, organizovanjem kinoloških manifestacija i ispita lovačkih pasa, kao i osposobljavanjem kinoloških kadrova svih profila (uzgajivači pasa, sudije, dreseri, vodiči pasa i drugo);

4) ograđeni teren za obuku lovačkih pasa je ograđeni deo lovišta određen lovnom osnovom za gazdovanje lovištem na kome se izvodi obuka lovačkih pasa, koji ne može biti manji od dva ni veći od pet hektara;

5) neograđeni/otvoreni teren za obuku lovačkih pasa je deo otvorenog lovišta, određen lovnom osnovom za gazdovanje lovištem i/ili godišnjim planom gazdovanja lovištem, u kome se nalazi određena vrsta divljačiza čiji lov se u periodu od 1. jula tekuće godine do 15. maja naredne godine obučava odgovarajuća rasa lovačkih pasa, a koji ne može biti manji od 100 ha površine lovišta;

6) veštački rov za obuku pasa jamara je rov izgrađen na delu otvorenog/ograđenog lovišta koji je lovnom osnovom za gazdovanje lovištem određen za izvođenje obuke jamara (terijera i jazavičara) za lov divljači pod zemljom, bez kontakta sa divljači;

7) rodovnik (pedigre) je isprava kojom se dokazuje identitet lovačkog psa i vlasništvo nad njim;

8) knjižica lovačkog psa je isprava koju izdaje KSS svakom lovačkom psu i koja ga prati tokom života u svim aktivnostima u kojima učestvuje, uključujući i obuku;

9) potvrda o upotrebljivosti u lovu (sertifikat) je isprava koju izdaje KSS na osnovu svakog uspešno položenog ispita lovačkog psa (ispit urođenih osobina, ispit u radu i/ili ispit u radu na krvnom tragu) kojom se dokazuje da taj lovački pas može da se koristi u lovu;

10) identifikaciona kartica lovačkog psa je isprava koju na zahtev vlasnika lovačkog psa ili lica ovlašćenog od strane vlasnika lovačkog psa izdaje KSS na osnovu rodovnika i potvrde o upotrebljivosti u lovu;

11) kinološki sudija je lice koje ocenjuje lovačkog psa na ispitu za korišćenje u lovu;

12) dreser je lice koje je osposobljeno da vrši obučavanje lovačkog psa za određene radnje u lovu.

II. NAČIN OBUKE LOVAČKIH PASA

Član 3.

Obuka lovačkog psa vrši se tako da se pas odgovarajuće rase osposobi i usavrši za lov određene vrste divljači.

Član 4.

Dresura lovačkog psa vrši se tako da lovački pas, osim urođenih refleksnih reakcija, postepeno stekne i uslovne reflekse na određene nadražaje i uticaje (zvučne i vizuelne komande), odnosno da lovački pas stekne naviku da na komandu koju mu izda dreser mehanički izvede određenu radnju.

Član 5.

Lovački pas dresira se do navršenih devet meseci života u sobnim (kućnim) i/ili dvorišnim uslovima tako da nauči da izvršava osnovne radnje: dolazak na poziv; vođenje na povodcu; vođenje bez povodca; zvučne komande (glas ili zvižduk); vizuelne komande; navikavanje na pucanj; donošenje (aportiranje) i slično. Lovački pas dresira se od navršenih četiri meseca života, u zavisnosti od rase, tako da se osposobi i usavrši za rad na zemlji (traženje, markiranje i mir na divljač, donošenje odstreljene divljači, traženje ranjene divljači i slično), rad u vodi i rad pod zemljom.

Član 6.

Dresura iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika vrši se za:

1. grupni lov na divlje svinje – na ograđenom terenu za obuku lovačkih pasa;

2. lov na sitnu divljač i krupne zveri – na neograđenom/otvorenom terenu za obuku lovačkih pasa;

3. lov divljači pod zemljom – u veštačkom rovu za obuku pasa jamara;

4. pronalaženje ranjene divljači – na delu lovišta koji je određen lovnom osnovom za gazdovanje lovištem i/ili godišnjim planom gazdovanja lovištem.

Član 7.

Obuka lovačkog psa završava se polaganjem ispita za korišćenje u lovu lovačkog psa koji može biti ispit za utvrđivanje urođenih osobina lovačkog psa i/ili radni ispit lovačkog psa (u daljem tekstu: radni ispit) koji se polažu pred kinološkim sudijom.

Član 8.

Ispitom za utvrđivanje urođenih osobina proveravaju se nasledna svojstva, odnosno stepen radne sposobnosti na osnovu urođenih osobina lovačkog psa u zavisnosti od rase, a polaže ga lovački pas sa rodovnikom koji se dresira na način određen u članu 5. ovog pravilnika i to u periodu od navršenih devet meseci do navršenih 24 meseca života.

Ispit za utvrđivanje urođenih osobina organizuje se na delu otvorenog/ograđenog lovišta. Lovački pas u toku dresure iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika može da učestvuje u lovu do navršenih 24 meseca života bez položenog ispita za korišćenje u lovu.

Član 9.

Radnim ispitom proveravaju se sposobnost, obučenost i upotrebljivost lovačkog psa u lovu, a polaže se u zavisnosti od načina korišćenja lovačkog psa iz odgovarajuće F.C.I. grupe rasnih lovačkih pasa u lovu.

Radni ispit organizuje se na delu otvorenog/ograđenog lovišta u kome je dozvoljeno korišćenje odgovarajuće rase lovačkih pasa.

Član 10.

Radni ispit kojim se proverava upotrebljivost ptičara u lovu organizuje se u otvorenom lovištu u kome, osim sitne divljači, može da se nalazi i krupna divljač, pri čemu obučavani ptičar prilikom polaganja radnog ispita ne sme da uznemiri, a naročito ne sme da goni krupne divlje preživare.

Radni ispit kojim se proverava upotrebljivost lovačkog psa u lovu na divlje svinje, krupne zveri (vuk, šakal, lisica i druge lovostajem zaštićene vrste zveri) i zeca, organizuje se u otvorenom lovištu u kome se nalazi krupna divljač, pri čemu obučavani lovački pas prilikom polaganja radnog ispita ne sme da uznemiri, a naročito ne sme da goni krupne divlje preživare.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, radni ispit kojim se proverava upotrebljivost goniča i jamara u lovu na divlje svinje može da se organizuje i uograđenom terenu za obuku lovačkih pasa u kome se isključivo nalaze divlje svinje.

Radni ispit kojim se proverava upotrebljivost jamara u lovu (pod zemljom i nad zemljom) organizuje se u delu otvorenog/ograđenog lovišta sa veštačkim rovom za obuku pasa jamara, pri čemu obučavani jamar prilikom polaganja radnog ispita ne sme da ostvari direktan kontakt sa divljači.

Radni ispit kojim se proverava upotrebljivost lovačkog psa za rad na krvnom tragu divljači (veštačkom ili prirodnom) starom najmanje 12 sati i dugom najmanje 600 m organizuje se u delu otvorenog/ograđenog lovišta, pri čemu obučavani lovački pas prilikom polaganja radnog ispita na krvnom tragu ne sme da uznemiri, a naročito ne sme da goni krupnu divljač.

Član 11.

Lovački pas koji polaže ispit za utvrđivanje urođenih osobina, odnosno radni ispit dobija ocenu o upotrebljivosti u lovu, koju kinološki sudija upisuje u knjižicu lovačkog psa.

Na osnovu uspešno položenog ispita iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda o upotrebljivosti u lovu (u daljem tekstu: potvrda) koja sadrži: broj potvrde; naziv rase, ime, datum štenjenja, pol, razred kome pripada, broj rodovne knjige, tetovir broj i/ili broj mikročipa lovačkog psa; podatke o vlasniku lovačkog psa (ime i prezime, JMBG, adresa i prebivalište); vrstu položenog ispita za koji se izdaje potvrda; datum i mesto polaganja ispita; ocenu kojom je lovački pas ocenjen na ispitu; broj knjižice lovačkog psa; potpis i pečat ovlašćenog lica KSS.

III. NAČIN KORIŠĆENJA LOVAČKIH PASA

Član 12.

Ptičari, cunjavci, retriveri, terijeri i jazavičari koriste se za lov sitne pernate divljači, a za lov zeca pored navedenih rasa lovačkih pasa i goniči.

Goniči, terijeri, jazavičari, ptičari i cunjavci koriste se za lov divljih svinja i krupnih zveri.

Terijeri i jazavičari koriste se za lov jamarenjem.

Za lov mogu da se koriste i druge rase lovačkih pasa priznate od F.C.I. ili KSS.

Član 13.

Lovački pas koji ima položen ispit u radu na krvnom tragu koristi se za prepoznavanje i praćenje krvnog traga krupne divljači ili krupne zveri ranjene u pojedinačnom lovu, odnosno za prepoznavanje i praćenje krvnog traga divlje svinje ili krupne zveri ranjene u grupnom lovu (u daljem tekstu: tragač po krvnom tragu).

Član 14.

U grupnom lovu koristi se najmanje jedan lovački pas odgovarajuće rase na grupu do deset lovaca.

U lovu sokolarenjem koristi se najmanje jedan pas ptičar na jednog lovca – sokolara.

Član 15.

Stručni pratilac/pratilac/vođa grupe prati korišćenje lovačkog psa u lovu i otkazuje, odnosno prekida lov ako se lovački pas neuobičajeno ponaša.

Član 16.

Lovački pas koristi se u lovu u periodu od svitanja (izlazak sunca) do sumraka (zalazak sunca), osim tragača po krvnom tragu koji može da se koristi i noću.

Član 17.

Lovački pas koristi se u toku trajanja lovne sezone u skladu sa propisom kojim se uređuje trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači.

IV. IZGLED I SADRŽINA

IDENTIFIKACIONIH KARTICA ZA LOVAČKE PSE

Član 18.

Identifikaciona kartica lovačkog psa izrađuje se od tvrde hartije pravougaonog oblika, dimenzija 54 h 86,6 mm sa dominantnim zelenim tonovima, na Obrascu – Identifikaciona kartica lovačkog psa, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Na prednjoj strani identifikacione kartice lovačkog psa navode se podaci iz člana 19. tač. 1) – 5) ovog pravilnika, a na poleđini podaci iz člana 19. tač. 6) – 10) ovog pravilnika.

Član 19.

Identifikaciona kartica lovačkog psa sadrži:

1) logotip KSS;

2) registracioni broj identifikacione kartice lovačkog psa;

3) naziv: „IDENTIFIKACIONA KARTICA LOVAČKOG PSA”;

4) ime lovačkog psa;

5) naziv rase lovačkog psa;

6) datum štenjenja lovačkog psa;

7) pol lovačkog psa;

8) broj mikročipa lovačkog psa;

9) broj potvrde;

10) broj rodovnika;

11) mesto pečata i potpis ovlašćenog lica KSS.

V. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 20.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima pod kojima lovac turista može loviti i izvoditi obuku lovačkih pasa u lovištima na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 35/94).

Pravilnik o uslovima i načinu organizovanja lova…

Na osnovu člana 63. stav 3. Zakona o divljači i lovstvu
(„Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi

P R A V I L N I K
O USLOVIMA I NAČINU ORGANIZOVANJA LOVA, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA LOVNE KARTE, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA DOZVOLE ZA LOV KRUPNE DIVLJAČI I DOZVOLE ZA LOV SITNE DIVLJAČI, KAO I IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA IZVEŠTAJA O IZVRŠENOM LOVU

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 44/10 od 30. juna 2010. godine)

I. UVODNA ODREDBA

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način organizovanja lova, izgled i sadržina obrasca lovne karte, izgled i sadržina obrasca dozvole za lov krupne divljači i dozvole za lov sitne divljači, kao i izgled i sadržina obrasca izveštaja o izvršenom lovu.

II. USLOVI ORGANIZOVANJA LOVA

Član 2.

Korisnik lovišta može da organizuje lov na određenu lovostajem zaštićenu divljač lovcu koji poseduje lovnu kartu za tekuću lovnu godinu, oružni list za odgovarajuće lovačko oružje i određenu dozvolu za lov, koja se sačinjava i izdaje u skladu sa ovim pravilnikom.

Korisnik lovišta mora da vodi evidenciju izveštaja o svakom izvršenom lovu, koji se sačinjava i izdaje u skladu sa ovim pravilnikom.

Član 3.

Lovcu koji ne poseduje odgovarajući oružni list, kao i lovcu koji ne poseduje lovnu kartu, odnosno lovcu čija je lovna karta izgubljena ili trajno oštećena (pocepana ili pohabana lovna karta tako da nedostaju pojedini delovi, odnosno odštampani i/ili upisani podaci se ne mogu jasno očitati), ovlašćeno lice korisnika lovišta ne može da izda dozvolu za lov divljači.

Član 4.

Radi ponovnog sticanja prava na lov, u slučaju gubitka ili trajnog oštećenja lovne karte lovac mora da podnese zahtev za izdavanje nove lovne karte korisniku lovišta, koji ga vodi u evidenciji zahteva za izdavanja lovnih karata.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana lovac prilaže:

1) trajno oštećenu lovnu kartu, ako je zahtev podnet zbog trajnog oštećenja;

2) izjavu kako je došlo do gubitka ili trajnog oštećenja lovne karte;

3) dokaz o uplati naknade za novi obrazac lovne karte na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Korisnik lovišta podnosi zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) za izdavanje nove lovne karte, u roku od sedam dana od dana dobijanja dokumentacije iz stava 2. ovog člana.

Na zahtev korisnika lovišta do dobijanja nove lovne karte lovac može da lovi samo uz odobrenje Ministarstva.

Izgubljena ili trajno oštećena lovna karta poništava se u evidenciji korisnika lovišta za izdavanje lovnih karata i u Centralnoj bazi podataka.

Član 5.

Korisnik lovišta mora za svakog lovca u lovu na krupnu divljač, vuka, šakala i lisicu da obezbedi pratnju lica koje vrši stručne poslove gazdovanja lovištem ili lovočuvara (u daljem tekstu: stručni pratilac).

Korisnik lovišta mora da obezbedi stručnog pratioca za svaku grupu lovaca u lovu na sitnu divljač i grupu lovaca u grupnom lovu na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu.

Izuzetno, u slučaju da organizuje lov, a da nema potreban broj stručnih pratioca iz stava 1. ovog člana, korisnik lovišta mora da obezbedi pratioca za svakog lovca u lovu na krupnu divljač, vuka, šakala i lisicu, odnosno za svaku grupu lovaca u lovu na sitnu divljač i grupu lovaca u grupnom lovu na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu, u skladu sa svojim aktom.

Pratilac u lovu na sitnu divljač i u grupnom lovu na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu iz stava 3. ovog člana ujedno je i vođa grupe (u daljem tekstu: vođa grupe).

Član 6.

Ovlašćeno lice korisnika lovišta mora pre izdavanja dozvole za lov da upozna svakog lovca u lovu na krupnu divljač i stručnog pratioca/pratioca/vođu grupe lovaca sa načinom organizovanja lova, obavezama i odgovornostima u organizovanju i realizaciji lova, vremenom trajanja lova, merama sigurnosti u lovu, načinom korišćenja objekata u lovu, postupanjem sa ulovljenom i uginulom divljači i njenim delovima, kao i sa cenama odstrela divljači, mesa odstreljene divljači i usluga u lovu, što lovac i stručni pratilac/pratilac/vođa grupe lovaca potvrđuje potpisom na dozvoli za lov.

Član 7.

U zavisnosti od vrste divljači koja se lovi i načina organizovanja lova, ovlašćeno lice korisnika lovišta posle utvrđivanja ispravnosti lovne karte, oružnog lista, lične isprave lovca/vođe grupe lovaca i dokumentacije lovačkog psa izdaje lovcu/vođi grupe lovaca i stručnom pratiocu/pratiocu određenu dozvolu za lov divljači.

Član 8.

Korisnik lovišta koji organizuje lov na krupnu divljač, vuka, šakala i lisicu mora da izda dozvolu za lov krupne divljači, vuka, šakala i lisicu u tri istovetna primerka od kojih jedan primerak izdaje lovcu, jedan primerak stručnom pratiocu/pratiocu, a jedan primerak zadržava u evidenciji izdatih dozvola za lov krupne divljači korisnika lovišta.

Korisnik lovišta koji organizuje grupni lov na divlju svinju, vuka, šakala i lisicu mora da izda dozvolu za grupni lov divljih svinja, vuka, šakala i lisicu u tri istovetna primerka od kojih jedan primerak izdaje stručnom pratiocu/vođi grupe lovaca u grupnom lovu divljih svinja, vuka, šakala i lisice, jedan primerak zadržava u bloku dozvola za lov divljih svinja, vuka, šakala i lisice, a jedan primerak u evidenciji izdatih dozvola za lov krupne divljači korisnika lovišta.

Korisnik lovišta koji organizuje lov sitne divljači mora da izda dozvolu za lov sitne divljači u tri istovetna primerka od kojih jedan primerak izdaje stručnom pratiocu/vođi grupe lovaca, jedan primerak zadržava u bloku dozvola za lov, a jedan primerak u evidenciji izdatih dozvola za lov sitne divljači korisnika lovišta.

Član 9.

Korisnik lovišta mora da ovlasti stručnog pratioca iz člana 5. st. 1 i 2. ovog pravilnika da sačini izveštaj o svakom izvršenom lovu, u roku od 12 sati posle završenog lova.

Pratilac lovca u lovu na krupnu divljač, vuka, šakala i lisicu, odnosno vođa grupe lovaca u lovu na sitnu divljač/grupnom lovu na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu iz člana 3. stav 3. ovog pravilnika mora odmah posle završenog lova da dostavi ovlašćenom licu korisnika lovišta sve potrebne podatke radi unošenja u izveštaj o izvršenom lovu.

Pratilac lovca u lovu na krupnu divljač, vuka, šakala i lisicu, odnosno vođa grupe lovaca u lovu na sitnu divljač/grupnom lovu na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu iz člana 3. stav 3. ovog pravilnika odgovara pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću za tačnost podataka koje dostavlja ovlašćenom licu korisnika lovišta, što potvrđuje svojim potpisom u izveštaju o izvršenom lovu.

Korisnik lovišta koji organizuje lov mora da izda izveštaj o izvršenom lovu divljači u tri istovetna primerka od kojih jedan primerak izdaje stručnom pratiocu, jedan primerak blagajni korisnika lovišta kao osnov za fakturisanje izvršenog lova, a jedan primerak zadržava u evidenciji izveštaja o izvršenom lovu korisnika lovišta.

III. NAČIN ORGANIZOVANJA LOVA

Član 10.

U zavisnosti od vrste divljači koja se lovi i broju učesnika u lovu može da se organizuje pojedinačni ili grupni lov.

Član 11.

U pojedinačnom lovu krupna divljač, vuk, šakal i lisica mogu da se love:

1) dočekom sa zemlje ili sa čeke;

2) prikradanjem;

3) traženjem;

4) dozivanjem;

5) zapregom.

Član 12.

U grupnom lovu divlja svinja, vuk, šakal i lisica mogu da se love prigonom ili pogonom.

U grupnom lovu učestvuje najmanje tri lovca, a najviše 20 lovaca.

Član 13.

Sitna divljač može da se lovi:

1) prigonom;

2) kružnim lovom;

3) sokolarenjem u lovištima u kojima je takav lov predviđen lovnom osnovom.

Član 14.

Korisnik lovišta može da organizuje lov na sitnu divljač i grupni lov na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu uz korišćenje odgovarajućih lovačkih pasa, u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje lovačkih pasa u lovu.

Za slučaj ranjavanja krupne divljači u lovu korisnik lovišta mora da obezbedi lovačkog psa koji je osposobljen za prepoznavanje i praćenje krvnog traga odgovarajuće divači, u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje lovačkih pasa u lovu.

Član 15.

U lov na sitnu divljač i u grupni lov na divlje svinje, vuka, šakala i lisicu grupa lovaca polazi sa zbornog mesta.

Na zbornom mestu stručni pratilac/vođa grupe mora da proveri ispravnost oružja i opreme za lov, lovnu kartu, oružni list i dokumenta za pse, ako se upotrebljavaju u lovu.

Stručni pratilac/vođa grupe mora da upozna lovce sa vrstom divljači koja se lovi, načinom lova, vremenom završetka lova i merama sigurnosti kojih lovci moraju da se pridržavaju. Po završetku lova grupa lovaca mora da se vrati na zborno mesto. Stručni pratilac/vođa grupe po povratku na zborno mesto mora da prikupi sve potrebne podatke za unošenje u izveštaj o izvršenom lovu.

IV. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA LOVNE KARTE

Član 16.

Godišnja lovna karta izdaje se na Obrascu broj 1 – Godišnja lovna karta, koji je pravougaonog oblika, dimenzija 54 h 86,6 mm, izrađenog od tvrde hartije sa dominantnim zelenim tonovima, koji je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Na prednjoj strani godišnje lovne karte, u gornjem središnjem delu nalazi se grb Republike Srbije i naziv: Izdavač/Publisher: Republika Srbija/Republic of Serbia Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede/ Ministry of agriculture, forestry and water management, ispisan na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod naziva izdavača je tekst: GODIŠNJA LOVNA KARTA/ANNUAL

HUNTING LICENCE, Za lovnu godinu/For the hunting year, ispisan u dva reda, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod naziva godišnje lovne karte je tekst: Reg. br./Reg. No., ispod koga je tekst: Datum izdavanja/Issuing date.

Ispod datuma izdavanja godišnje lovne karte, u levom donjem uglu, je mesto za pečat korisnika lovišta: M.P. korisnika lovišta, a u desnom donjem uglu mesto za potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta.

U gornjem levom uglu je element zaštite.

U gornjem desnom uglu je zaštitna numeracija.

Na poleđini godišnje lovne karte nalaze se sledeći podaci: Ime i

prezime/Name and Surname, JMBG/ID, Država/State, Reg. br. lične karte-pasoša/Reg. No. of Identity card-passport, ispisani u četiri reda, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod mesta za reg. br. lične karte-pasoša je tekst: Važi samo uz ličnu kartu-pasoš/Valid with Identity card – passport.

Član 17.

Mesečna lovna karta izdaje se na Obrascu broj 2 – Mesečna lovna karta, koji je pravougaonog oblika, dimenzija 54 h 86,6 mm, izrađenog od tvrde hartije bele boje, koji je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Na prednjoj strani mesečne lovne karte, u gornjem središnjem delu nalazi se grb Republike Srbije i naziv: Izdavač/Publisher: Republika Srbija/Republic of

Serbia Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede/ Ministry of agriculture, forestry and water management, ispisan na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod naziva izdavača je tekst: MESEČNA LOVNA KARTA/MONTHLY HUNTING LICENCE, Za mesec/For the month, Važi 30 dana od datuma izdavanja/ Valid 30 days from issuing date, ispisan u tri reda, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod naziva mesečne lovne karte je tekst: Reg. br./Reg. No., ispod koga je tekst: Datum izdavanja/Issuing date.

Ispod datuma izdavanja mesečne lovne karte, u levom donjem uglu, je mesto za pečat korisnika lovišta: M.P. korisnika lovišta, a u desnom donjem uglu mesto za potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta.

U gornjem levom uglu je element zaštite.

U gornjem desnom uglu je zaštitna numeracija.

Na poleđini mesečne lovne karte nalaze se sledeći podaci: Ime i prezime/Name and Surname, JMBG/ID, Država/State, Reg. br. lične karte-pasoša/Reg. No. of Identity card-passport, ispisani u četiri reda, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Ispod mesta za reg. br. lične karte-pasoša je tekst: Važi samo uz ličnu kartu-pasoš/Valid with Identity card – passport.

V. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA DOZVOLE ZA LOV

Član 18.

Dozvola za lov divljači izdaje se, u zavisnosti od načina lova, na Obrascu broj 3 – Dozvola za lov krupne divljači, vuka, šakala i lisice, Obrascu broj 4 – Dozvola za lov sitne divljači ili Obrascu broj 5 – Dozvola za grupni lov divljih svinja, vuka, šakala i lisice.

Obrasci dozvola za lov divljači su dimenzija 30 x 21 cm, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Štampanje propisanih obrazaca dozvola za lov vrši korisnik lovišta.

Član 19.

Dozvola za lov krupne divljači, vuka, šakala i lisice koja se izdaje na Obrascu broj 3 – Dozvola za lov krupne divljači, vuka, šakala i lisice, sadrži sledeće podatke:

– naziv lovišta i naziv korisnika lovišta,

– serijski broj dozvole za lov,

– naziv: „DOZVOLA ZA LOV KRUPNE DIVLJAČI, VUKA, ŠAKALA I LISICE”,

– ime i prezime lovca, mesto prebivališta, registarski broj lovne karte, vrstu lovne karte, broj oružnog lista i kalibar lovačkog oružja,

– podatke o vrstama krupne divljači i njihovom polu, starosnoj klasi, trofejnoj vrednosti i broju jedinki,

– brojeve markica za obeležavanje odstreljene divljači pre pomeranja sa mesta odstrela koje se zadužuju;

– napomenu da se lov divljači vrši u skladu sa odredbama Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) i izvršnih propisa za sprovođenje zakona,

– napomenu da lovac i stručni pratilac/pratilac u lovu svojim potpisom potvrđuju da su od strane korisnika lovišta upoznati sa obavezama i odgovornostima u organizovanju i realizaciji lova, vremenom trajanja lova, merama sigurnosti u lovu, načinom korišćenja objekata u lovu, postupanjem sa ulovljenom i uginulom divljači i njenim delovima, kao i sa cenama odstrela divljači, mesa odstreljene divljači i usluga u lovu,

– datum važenja dozvole za lov,

– lovački pozdrav „DOBAR POGLED”,

– datum izdavanja dozvole za lov,

– mesto za potpis lovca,

– mesto za potpis stručnog pratioca/pratioca u lovu,

– mesto za potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta,

– mesto za pečat korisnika lovišta.

Član 20.

Dozvola za lov sitne divljači koja se izdaje na Obrascu broj 4 – Dozvola za lov sitne divljači sadrži sledeće podatke:

– naziv lovišta i naziv korisnika lovišta,

– serijski broj dozvole za lov,

– naziv: „ DOZVOLA ZA LOV SITNE DIVLJAČI”,

– ime i prezime stručnog pratioca/vođe grupe lovaca u lovu na sitnu divljač, mesto prebivališta, registarski broj lovne karte, vrstu lovne karte, broj oružnog lista i kalibar lovačkog oružja,

– odobreni broj lovaca u grupi i registarske brojeve lovnih karata svih lovaca iz te grupe,

– vrsta sitne divljači i broj jedinki,

– brojeve markica za obeležavanje odstreljene divljači pre pomeranja sa mesta odstrela koje se zadužuju (od broja_–do broja_),

– napomenu da se lov divljači vrši u skladu sa odredbama Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) i izvršnih propisa za sprovođenje zakona,

– napomenu da stručni pratilac/vođa grupe svojim potpisom potvrđuju da su od strane korisnika lovišta upoznati sa obavezama i odgovornostima u organizovanju i realizaciji lova, vremenom trajanja lova, merama sigurnosti u lovu, načinom korišćenja objekata u lovu, postupanjem sa ulovljenom i uginulom divljači i njenim delovima, kao i sa cenama odstrela divljači, mesa odstreljene divljači i usluga u lovu,

– datum važenja dozvole za lov,

– lovački pozdrav „DOBAR POGLED”,

– datum izdavanja dozvole za lov,

– mesto za potpis stručnog pratioca/pratioca/vođe grupe,

– mesto za potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta,

– mesto za pečat korisnika lovišta.

Član 21.

Dozvola za grupni lov divljih svinja, vuka, šakala i lisice koja se izdaje na Obrascu broj 5 – Dozvola za grupni lov divljih svinja, vuka, šakala i lisica sadrži sledeće podatke:

– naziv lovišta i naziv korisnika lovišta,

– serijski broj dozvole za lov,

– naziv: „DOZVOLA ZA GRUPNI LOV DIVLJIH SVINJA, VUKA, ŠAKALA I LISICE”,

– ime i prezime lovca/vođe grupe lovaca u grupnom lovu divljih svinja vuka, šakala i lisice, mesto prebivališta, registarski broj lovne karte, vrstu lovne karte, broj oružnog lista i kalibar lovačkog oružja,

– odobreni broj lovaca u grupi i registarske brojeve lovnih karata svih lovaca iz te grupe,

– vrsta divljači i broj jedinki,

– brojeve markica za obeležavanje odstreljene divljači pre pomeranja sa mesta odstrela koje se zadužuju,

– napomenu da se lov divljači vrši u skladu sa odredbama Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) i izvršnih propisa za sprovođenje zakona,

– datum važenja dozvole za lov,

– lovački pozdrav „DOBAR POGLED”,

– datum izdavanja dozvole za lov,

– mesto za potpis stručnog pratioca/vođe grupe,

– mesto za potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta,

– mesto za pečat korisnika lovišta.

VI. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA IZVEŠTAJA O IZVRŠENOM LOVU

Član 22.

Izveštaj o izvršenom lovu divljači izdaje se na Obrascu broj 6 – Izveštaj o izvršenom lovu divljači, dimenzija 30 x 21 cm, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Štampanje propisanog obrasca izveštaja o izvršenom lovu vrši korisnik lovišta.

Član 23.

Obrazac izveštaja o izvršenom lovu divljači sadrži:

– naziv: Izveštaj o izvršenom lovu, serijski broj izveštaja o izvršenom lovu,

– naziv lovišta, lovnog revira, datum obavljanja lova, vreme početka i završetka lova,

– brojeve zaduženih markica za obeležavanje odstreljene divljači pre pomeranja sa mesta odstrela,

– tabelu u koju se upisuje: registarski broj lovne karte lovca, vrsta odstreljene divljači, pol, starosna klasa, broj odstreljene divljači, brojevi iskorišćenih markica za obeležavanje odstreljene divljači,

– podatke iz rodovnika i potvrde o upotrebljivosti u lovu ili broj identifikacione kartice lovačkog psa (u lovištima u kojima je lov sa upotrebom lovačkih pasa predviđen lovnom osnovom),

– vrstu ranjene, a nepronađene divljači u lovu, njen pol, starosnu klasu i njenu procenjenu težinu/trofejnu vrednost u prirodi,

– napomenu da pratilac/vođa grupe, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, svojim potpisom potvrđuje da su podaci koje je dostavio ovlašćenom licu korisnika lovišta tačni,

– mesto za potpis pratioca/vođe grupe,

– mesto, datum i vreme sastavljanja izveštaja,

– potpis ovlašćenog lica korisnika lovišta.

VII. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 24.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o obrascu dozvole za lov krupne divljači, obrascu, sadržini i načinu izdavanja propratnice, odnosno trofejnog lista za pojedine vrste ulovljene divljači i načinu vođenja evidencije trofeja i o izdatim trofejnim listovima („Službeni glasnik RS”, br. 13/94 i 11/95).

Član 25.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

I. UVODNA ODREDBA

II. LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI, TRAJANJE LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI U OTVORENIM IOGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM DELOVIMA LOVIŠTA IPOLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI

III. MERE ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA TRAJNO ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

I V. ZAVRŠNA ODREDBA

PRILOG

TRAJANJE LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI

PRAVILNIK O USLOVIMA ZA STAVLJANJE U PROMET I NAČINU OBELEŽAVANJA ULOVLJENE DIVLJAČI I TROFEJA DIVLJAČI, KAO I O NAČINU VOĐENJE EVIDENCIJE

I Osnovne odredbe

II Opšti uslovi u pogledu izgradnje, odnosno rekonstrukcije objekata

1. Uslovi u pogledu lokacije, kruga, puteva i rasporeda zgrada

2. Uslovi u pogledu snabdevanja vodom

3. Uslovi u pogledu odvoda otpadnih voda

4. Uslovi u pogledu izgradnje unutrašnjosti objekta

5. Uslovi u pogledu opreme

1) Koloseci

2) Postolja

3) Prenošenje proizvoda

4) Radni stolovi

5) Oprema za pranje ruku

6) Uređaj za sanitaciju

7) Osvetljenje

8) Ventilacija

6. Uslovi u pogledu prostorija

1) Prostorija za higijensko održavanje opreme

2) Prostorije za veterinarsku inspekciju

3) Prostorije za potrebe radnika

III Higijena zaposlenog osoblja

IV Objekti za rasecanje mesa papkara, kopitara, živine, lagomorfa i farmske divljači

1. Prostorije za prijem i otpremanje mesa

2. Prostorije za hlađenje i smrzavanje mesa

3. Prostorije za skidanje ambalažnog materijala za zbirno pakovanje i odmrzavanje

4. Prostorije za rasecanje i obradu mesa

5. Prostorije za proizvodnju usitnjenog mesa i mehanički separisanog mesa (MSM)

6. Prostorije za proizvodnju poluproizvoda od mesa

7. Prostorije za pakovanje mesa

8. Prostorije za laboratoriju

9. Prostorija za higijensko održavanje opreme

10. Prostorije za otpatke životinjskog porekla i konfiskat

11. Prostorije za veterinarsku inspekciju

12. Garderobe i sanitarne prostorije

13. Prostorije za odmor i ishranu radnika

14. Prostorije za skladištenje materijala za pakovanje

15. Prostorija za pripremu u formiranje kartona

16. Prostorija za čišćenje i dezinfekciju prevoznih sredstava

V Objekti za preradu mesa

1) Prostorije za prethodnu pripremu, obradu i sortiranje sirovina životinjskog i neživotinjskog porekla

2) Prostorije za soljenje i salamurenje

3) Prostorije za proizvodnju kobasica, dimljenih i suvomesnatih proizvoda i slanine

4) Proizvodi u hermetički zatvorenim posudama (konzerve i jela od mesa)

5) Prostorije za skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda

6) Prostorije za skladištenje začina, aditiva i dodataka

VI Objekti za sakupljanje i proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

1) Prostorija za hlađenje

2) Prostorija za preradu, odnosno proizvodnju masti, loja i proizvoda od masti

3) Prostorija za skladištenje gotovih proizvoda

VII Objekti za skladištenje hrane životinjskog porekla

VIII Objekti za prepakivanje hrane životinjskog porekla

IX Objekti za promet na veliko

X Objekti za obradu i rasecanje mesa divljači

XI Prelazne i završne odredbe

P R A V I L N I K O LOVAČKIM PSIMA

I. UVODNE ODREDBE

II. NAČIN OBUKE LOVAČKIH PASA

III. NAČIN KORIŠĆENJA LOVAČKIH PASA

IV. IZGLED I SADRŽINA

IDENTIFIKACIONIH KARTICA ZA LOVAČKE PSE

V. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

P R A V I L N I K O USLOVIMA I NAČINU ORGANIZOVANJA LOVA, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA LOVNE KARTE, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA DOZVOLE ZA LOV KRUPNE DIVLJAČI I DOZVOLE ZA LOV SITNE DIVLJAČI, KAO I IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA IZVEŠTAJA O IZVRŠENOM LOVU

I. UVODNA ODREDBA

II. USLOVI ORGANIZOVANJA LOVA

III. NAČIN ORGANIZOVANJA LOVA

IV. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA LOVNE KARTE

V. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA DOZVOLE ZA LOV

VI. IZGLED I SADRŽINA OBRASCA IZVEŠTAJA O IZVRŠENOM LOVU

VII. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

III. MERE ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA
TRAJNO ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

TRAJANJE LOVNE SEZONE NA
LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA STAVLJANJE U PROMET I NAČINU OBELEŽAVANJA ULOVLJENE
DIVLJAČI I TROFEJA DIVLJAČI, KAO I O NAČINU VOĐENJE EVIDENCIJE

P R A V I L N I K
O LOVAČKIM PSIMA

P R A V I L N I K
O USLOVIMA I NAČINU ORGANIZOVANJA LOVA, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA LOVNE KARTE, IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA DOZVOLE ZA LOV KRUPNE DIVLJAČI I DOZVOLE ZA LOV SITNE DIVLJAČI, KAO I IZGLEDU I SADRŽINI OBRASCA IZVEŠTAJA O IZVRŠENOM LOVU