Arhive autora: Admin

Pravilnik o merama za sprečavanje štete od divljači

Na osnovu člana 89. stav 4. i člana 91. stav 3. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, donosi

P R A V I L N I K
O MERAMA ZA SPREČAVANJE ŠTETE OD DIVLJAČI, ŠTETE NA DIVLJAČI I POSTUPKU I NAČINU UTVRĐIVANJA ŠTETE

(objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 2/12)

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju mere za sprečavanje štete od divljači, mere za sprečavanje štete na divljači, kao i postupak i način utvrđivanja štete od divljači i štete na divljači.

Član 2.

Pojedini  izrazi  upotrebljeni  u  ovom  pravilniku  imaju  sledeće
značenje:

1) divljač obuhvata određene vrste divljih sisara i ptica koje su zaštićene lovostajem;

2) vlasnik i korisnik imovine je vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi i imovine na tim površinama, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se divljač nalazi i imovine na tim površinama;

3) šteta od divljači je šteta koju divljač može da prouzrokuje ljudima ili imovini na zemljištu, vodama i šumama na kojima se lovište nalazi, kao i površinama van lovišta na kojima se nalazi divljač;

4) šteta na divljači je šteta koju pravno i fizičko lice i/ili divljač prouzrokuje na divljači, kao i šteta koja nastane kao posledica elementarnih nepogoda (poplava, zemljotres, suša, požar).

Član 3.

U  lovištu  se  preduzimaju  sledeće  mere  za  sprečavanje  štete  od
divljači:

1) održavanje brojnog stanja divljači do optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom;

2) podizanje i redovno održavanje polja za divljač i remiza za divljač setvom i sadnjom biljnih vrsta koje privlače divljač, u delovima lovišta udaljenim od površina na kojima divljač prouzrokuje ili može da prouzrokuje štetu, u skladu sa planskim dokumentom;

3)podizanje  i  održavanje  lovno-tehničkih  objekata  za  osmatranje i lov (visoke i niske čeke) na odgovarajućim mestima radi podizanja stepena zaštite imovine od divljači;

4) obezbeđivanje dovoljne količine hrane i vode u lovištu tokom lovne godine za sve vrste divljači u lovištu, a naročito za vreme zimskog perioda i elementarnih nepogoda, u vreme neposredno pre setve i sadnje, kao i u vreme dozrevanja useva i plodova, u skladu sa planskim dokumentom;

5) pružanje pomoći i informacija vlasnicima i korisnicima imovine u pogledu zaštite života i zdravlja ljudi i imovine od divljači, kao i izbora određenih poljoprivrednih kultura za setvu, odnosno sadnju i nabavke sredstava za sprečavanje šteta od divljači, obaveštavanjem putem sredstava javnog informisanja, oglašavanjem na lokalnim oglasnim tablama i na drugi način;

6) podnošenje zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu” na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete od divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na nelovnim površinama, radi sprečavanja štete od divljači na vozilu;

7) druge mere od značaja za zaštitu imovine od divljači.

Član 4.

Vlasnik i korisnik imovine, radi sprečavanja štete od divljači, redovno kontroliše stanje svoje imovine i organizuje njenu zaštitu i čuvanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i odredbama ovog pravilnika, i to:

1) zaštitom povrtnjaka, rasadnika, voćnjaka, plantažnih zasada i vinograda na način koji sprečava prolaz dlakave divljači;

2) prilagođavanjem izbora biljne kulture koju zasejava ili sadi prirodnom okruženju koje se nalazi oko poljoprivredne površine koju obrađuje, na način da se izbegnu ili u najvećoj meri smanje mogući rizici od šteta od divljači;

3) uklanjanjem useva i plodova sa površina u lovištu i u neposrednoj blizini lovišta u agrotehničkom roku;

4) korišćenjem mehaničkih i hemijskih sredstava (repelenata) koja odbijaju divljač od useva, zasada i mladih stabala i to na način propisan pisanim uputstvom proizvođača;

5) vezivanjem pasa pored useva;

6) korišćenjem vidljivih plašila, svetlosnih i zvučnih uređaja;

7) kontrolisanim   spaljivanjem   materijala   čiji   dim   i   gasovi

odbijaju divljač;

8) postavljanjem elektroograda (elektropastira);

9) korišćenjem   mehaničkih   sredstava   za   pojedinačnu   zaštitu stabala voćaka i drugih sadnica (alufolija, metalne trake, plastične trake, plastična folija, plastični ili papirnati džakovi, šiblje, kukuruzovina i drugi materijali);

10)  čuvanjem  domaćih  životinja  uz  stalno  prisustvo  pastira  i pasa čuvara;

11) zatvaranjem domaćih životinja u toku noći u obore izgrađene na način da se onemogući ulazak bilo koje vrste divljači koja prouzrokuje, odnosno može da prouzrokuje štetu na domaćim životinjama;

12) sprovođenjem ostalih mera zaštite.

Član 5.

U  lovištu  se  preduzimaju  sledeće  mere  za  sprečavanje  štete  na divljači:

1) održavanje brojnog stanja divljači u lovištu do optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom;

2) zaštita divljači od nezakonitog lova;

3) zaštita divljači od dlakavih i pernatih predatora (grabljivica) koji se povremeno ili stalno nalaze u lovištu;

4) zaštita divljači od utapanja na vodenim površinama (kanali, akumulacije, jezera ili obale vodotoka);

5) zaštita divljači u kopnenom, vodnom i vazdušnom saobraćaju;

6) zaštita   divljači   od   sredstava   za   zaštitu   bilja   i   drugih hemijskih sredstava;

7) zaštita divljači u slučaju elementarnih nepogoda;

8) kontrola  određenog  lovačkog  oružja  i   odgovarajuće  lovačke municije koja se koristi u toku organizovanja i izvođenja lova, kao i zaštita divljači u toku organizovanja i izvođenja lova;

9) podizanje  i  održavanje  lovno-tehničkih  objekata  za  osmatranje i lov (visoke i niske čeke) na odgovarajućim mestima radi podizanja stepena zaštite divljači;

10) sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti divljači;

11) obezbeđivanje   dovoljne   količine   hrane   i   vode   u   lovištu tokom lovne godine za sve vrste divljači u lovištu, a naročito za vreme suše, zimskog perioda i elementarnih nepogoda, u vreme neposredno pre setve i sadnje, kao i u vreme dozrevanja useva i plodova;

12) podnošenje zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu” na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete na divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na površinama koje predstavljaju nelovne površine, radi sprečavanja štete na divljači od vozila;

13) druge mere od značaja za zaštitu divljači.

Član 6.

Radi  sprečavanja  šteta  na  divljači  od  utapanja,  preduzimaju  se
sledeće mere:

1) otvoreni kanali, akumulacije, jezera ili obale vodotoka oblažu se zaštitnom oblogom koja je izrađena od materijala i postavljena na način koji ne ugrožava život i zdravlje divljači i koja se postavlja na osnovu prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove lovstva;

2) obezbeđuje se izgradnja i održavanje prelaza za divljač minimalne širine 8 m (ekološki prelaz ili višenamenski most), koji omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljači, koji su celom dužinom ograđeni providnom ogradom (farmersko pletivo ili drugi slični materijal) minimalne visine 1,4 m koja sprečava pad divljači, pri čemu je gornja površina prelaza rastresita i duboka 30 cm, kako bi se omogućio spontani rast trava i žbunastih vrsta biljaka, a minimalno rastojanje između prelaza 1,5 km;

3) obezbeđuje se da se divljač ne lovi na prelazu i u zoni od najmanje 500 m od prelaza iz tačke 2) ovog člana.

Član 7.

Radi sprečavanja štete na divljači obezbeđuje se da se žetva i košenje obavljaju poljoprivrednim mašinama koje imaju ugrađene elektronske ili mehaničke uređaje za otkrivanje, plašenje i/ili isterivanje divljači.

Član 8.

Šteta od divljači utvrđuje se tako što korisnik lovišta u kome je nastala šteta od divljači bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva za naknadu štete, obrazuje tročlanu stručnu komisiju za utvrđivanje uzroka štete i procenu vrednosti pričinjene štete (u daljem tekstu: Komisija).

U slučaju sumnje da je štetu prouzrokovao vuk na teritoriji na kojoj je lovostajem zaštićen, jedan član Komisije je lovni inspektor.

Komisija bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 sati pre planiranog početka uviđaja obaveštava podnosioca zahteva za naknadu štete i lovnog inspektora o vremenu i mestu vršenja uviđaja.

Komisija sprovodi uviđaj u roku od 24 sata od njenog obrazovanja. O   sprovedenom   uviđaju   sačinjava   se   zapisnik,   koji   naročito sadrži:  ime  i  prezime  podnosioca  zahteva  za  naknadu  štete,  mesto  i  način nastanka štete, znakove koji ukazuju da je šteta nastala od određene vrste divljači, mere za sprečavanje štete od divljači koje su preduzete pre nastanka štete, procenu nastale štete, primedbe podnosioca zahteva za naknadu štete, datum, vreme i mesto sačinjavanja zapisnika, ime, prezime i potpis članova Komisije i potpis podnosioca zahteva za naknadu štete, odnosno dokaz da je uredno obavešten o uviđaju.

Zapisnik iz stava 5. ovog člana sačinjava se u tri primerka, od kojih se jedan dostavlja podnosiocu zahteva za naknadu štete, a jedan lovnom inspektoru.

Član 9.

Šteta na divljači utvrđuje se tako što lice koje obavlja stručne ili lovočuvarske poslove u lovištu bez odlaganja obaveštava nadležnog lovnog inspektora, koji preduzima mere za utvrđivanje štete u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 10.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Uputstvo o sprovođenju mera za sprečavanje šteta koje divljač može pričiniti imovini i ljudima („Službeni glasnik RS”, broj 33/94).

Član 11.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravilnik o merama bezbednosti u lovištu

Na osnovu člana 90. stav 2. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),
Ministar  poljoprivrede,  trgovine,  šumarstva  i  vodoprivrede, donosi

P R A V I L N I K
O MERAMA BEZBEDNOSTI U LOVIŠTU

(objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 76/11)

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju mere bezbednosti kojih su dužni da se pridržavaju pravna i fizička lica u lovištu.

Član 2.

Korisnik lovišta, u skladu sa svojim aktom o gazdovanju lovištem, preduzima sve mere kojima se obezbeđuju bezbednost i sigurnost svih učesnika u lovu, mere za sprečavanje štete u toku lova organizovanog od strane korisnika lovišta, kao i mere za sprečavanje drugih šteta u lovištu, kroz:

1) praćenje epizootiološke situacije u lovištu i okruženju;

2) praćenje   realizacije   radova   u   poljoprivredi,   šumarstvu   i drugim delatnostima koji se odvijaju na površini lovišta;

3) praćenje aktivnosti koje na površini lovišta sprovode korisnik, odnosno vlasnik zemljišta, voda i šuma i korisnik, odnosno upravljač zaštićenog prirodnog dobra;

4) izgradnju, održavanje i obeležavanje, odnosno označavanje lovno-tehničkih objekata u lovištu na način koji obezbeđuje sigurnost i bezbednost pri njihovom korišćenju;

5) obezbeđenje uslova za dobru preglednost terena prilikom osmatranja ili lova;

6) obezbeđenje odgovarajućeg prostora za obavezno izvođenje probnog hica pre početka lova za lovačko oružje sa olučenim cevima;

7) pripremu dela lovišta naznačenog u dozvoli za lov („mesto zvano”) za bezbedno izvođenje lova;

8) praćenje vremenske prognoze radi najavljivanja, rezervisanja i organizovanja lova;

9) upoznavanje lovaca sa merama bezbednosti kojih su dužni da se pridržavaju u lovištu;

10) preduzimanje mera za zaštitu i bezbednost života, zdravlja i imovine učesnika u lovu, divljači i njenih staništa, kao i pravnih i fizičkih lica koja se nalaze u lovištu, a ne učestvuju u lovu, prilikom organizovanja lova, a naročito prilikom organizovanja lova na način koji predviđa upotrebu lovačkih pasa i organizovanja pojedinačnog lova na divlje svinje i krupne zveri (vuka, šakala i lisicu) noću, jedan sat pre izlaska i jedan sat posle zalaska sunca, dočekom sa čeke;

11) otkazivanje, odnosno obustavljanje lova usled prijave stručnog pratioca / pratioca / vođe grupe lovaca da lovac ne ispunjava uslove za učestvovanje u lovu u skladu sa propisima kojim se uređuje lovstvo i lovačkom etikom;

12) sprečavanje, suzbijanje, odnosno gašenje šumskih požara;

13) ostale  mere  bezbednosti  u  lovištu  i  u  lovu  koje  propisuje svojim aktom o gazdovanju lovištem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 3.

Pravna i fizička lica, uključujući i korisnika, odnosno upravljača zaštićenih prirodnih dobara, koja na površini lovišta obavljaju radove u poljoprivredi, šumarstvu i drugim delatnostima, blagovremeno obaveštavaju korisnika o tim radovima.

Član 4.

Mere  bezbednosti  kojih  su  dužni  da  se  pridržavaju  učesnici  u lovu su:

1) da se lovačkim oružjem mora rukovati oprezno i odgovorno;

2) da  prilikom  odlaska  do  mesta  lova,  prelaska  na  drugo  mesto, kratkog prestanka lova, boravka u zatvorenim prostorijama lovačko oružje mora biti ispražnjeno i / ili prelomljeno;

3) da se lovačko oružje puni posle znaka koji daje stručni pratilac / pratilac / vođa grupe lovaca za početak lova, a prazni posle davanja znaka za završetak lova;

4) da se lovačko oružje puni leđa okrenutih učesnicima lova, tako da se drži koso usmereno nadole ili nagore;

5) da se lovačko oružje nikada ne sme uperiti prema drugom učesniku u lovu;

6) da nije dozvoljeno pucati na divljač koja se kreće u pravcu drugih učesnika u lovu i kada se drugi učesnici u lovu time ugrožavaju;

7) da se u grupnom lovu divljač ne sme pratiti sa uperenim lovačkim oružjem sve dok ne prođe liniju lovaca;

8) da se ubrzač okidanja („šneler”) i optički nišan sa uvećanjem preko četiri puta u grupnom lovu ne smeju koristiti;

9) da nije dozvoljeno divljač osmatrati pomoću optičkog nišana na lovačkom oružju;

10) da se prilikom nošenja napunjenog lovačkog oružja ruka ne sme držati na ustima cevi ili na okidaču, odnosno obaraču;

11) da se posle pada lovačkog oružja na zemlju ili u sneg lovačko oružje mora pregledati radi otklanjanja eventualnih začepljenja ili drugih oštećenja i nedostataka;

12) da se mesto na koje je lovac raspoređen ne sme napuštati u vreme lova bez odobrenja stručnog pratioca / pratioca / vođe grupe lovaca sve do završetka lova;

13) da su svi učesnici u lovu obavezni da na sebi imaju odgovarajuću obeležavajuću oznaku (traku na kapi ili kapu ili prsluk ili obeležje na ramenom delu prsluka ili jakne) koja je jarke narandžaste, žute, ljubičaste ili crvene boje.

Član 5.

Mere bezbednosti kojih su dužni da se pridržavaju stručni pratilac / vođa grupe lovaca u lovu su:

1) upoznavanje lovaca pre početka lova sa načinom organizovanja lova, vrstom propisanog lovačkog oružja i odgovarajuće lovačke municije za taj način organizovanja lova, načinom kretanja sa lovačkim oružjem kroz lovište, načinom na koji se vrši pucanje na divljač koja se lovi;

2) kontrola lovne karte, oružnog lista i dozvole za lov, obeležavajuće oznake, lovačkog psa, kao i ostale lovačke opreme koju lovac nosi sa sobom u lov pre početka lova;

3) provera lovačkog oružja sa olučenim cevima koje lovac koristi u lovu izvođenjem probnog hica pre početka lova;

4) sprečavanje upotrebe lovačkog oružja u slučajevima kada je ugrožena bezbednost učesnika u lovu i / ili ljudi i imovine u lovištu;

5) isključenje lovaca koji predstavljaju potencijalnu opasnost za učesnike u lovu i / ili ljudi i imovine u lovištu;

6) rukovođenje lovom na stručan način, u skladu sa propisima kojim se uređuje lovstvo, kojim se sprečava mogućnost ugrožavanja bezbednosti učesnika u lovu, šteta na divljači i šteta na staništu divljači;

7) druge mere od značaja za bezbednost u lovištu i lovu propisane aktom korisnika lovišta o gazdovanju lovištem.

Član 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravilnik o ocenjivanju trofeja divljači

Na osnovu člana 20., 22. 39. i 44.
Zakona o lovstvu (“Službeni glasnik R.S.” br. 39/93.)
i člana 18. Statuta Lovačkog saveza Srbije,
Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije, donosi:

P R A V I L N I K
O OCENJIVANJU TROFEJA DIVLJAČI

Član  1

Ovim Pravilnikom se utvrđuje postupak formiranja i način rada komisija za ocenjivanje trofeja divljači i način ocenjivanja trofeja ulovljene divljači u lovištima Srbije kojima gazduje Lovački savez Srbije putem svojih članica – lovačkih udruženja ili preduzeća koja gazduju lovištem.

Član 2.

Ocenjivanje trofeja divljači obavlja:
1. Komisija za sprovođenje programa, polaganje ispita za ocenjivanje trofeja divljači i ocenjivanje trofeja divljači Lovačkog saveza Srbije (u daljem tekstu: komisija LSS);

2. Komisija za ocenjivanje trofeja divljači lovačkog udruženja, odnosno, preduzeća koje gazduje lovištem.

Član 3.

Komisiju Lovačkog saveza Srbije imenuje Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije i ona broji deset stalnih članova i njen sastav je otvoren.
Komisiju za ocenjivanje trofeja divljači lovačkog udruženja odnosno preduzeća koje gazduje lovištem, imenuje Upravni odbor lovačkog udruženja, odnosno preduzeća i ona broji 3 člana.
Član komisije može biti lice, bez obzira da li je član Lovačkog saveza Srbije ili radnik preduzeća koje gazduje lovištem, ako ima položen ispit za ocenjivanje trofeja divljači.
Predsednik komisije mora biti lice, koje je član Lovačkog saveza Srbije, odnosno radnik preduzeća koje gazduje lovištem iz koga se trofeji divljači ocenjuju.

Član 4.

Trofeje divljači ocenjuje komisija na obrascu ocenjivačkog lista koji je indentičan drugoj i trećoj strani trofejnog lista. Ocenjivački list potpisuju svi članovi komisije i ovlašćeno lice Lovačkog saveza Srbije, odnosno lovačkog udruženjaili preduzeća koje gazduje lovištem.
Ocenjivački list se piše u tri istovetna primerka. Jedan se dostavlja Lovačkom savezu Srbije, jedan prati trofej do izdavanja trofejnog lista, a jedan ostaje kod korisnika lovišta kao trajan dokument.

Član 5.

Komisija za ocenjivanje trofeja divljači radi prema potrebi, a na zahtev lovačkog udruženja, preduzeća koje gazduje lovištem ili vlasnika trofeja.
Troškove ocenjivanja trofeja divljači snosi podnosilac zahteva za ocenjivanje trofeja.
Naknadu troškova za ocenjivanje trofeja divljači utvrđuje Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije.
Vlasnik trofeja troškove ocenjivanja uplaćuje pre ocenjivanja Lovačkom savezu Srbije, lovačkom udruženju ili preduzeću, koje je imenovalo komisiju za ocenjivanje trofeja.

Član 6.

Lovačkim udruženjima, odnosno preduzećima iz čijih lovišta treba oceniti trofeje, a nemaju svoju komisiju, predsednik Komisije LSS će na njihov pismeni zahtev obrazovati komisiju od lica sa spiska ocenjivača trofeja Lovačkog saveza Srbije koja je dužna:
– da trofej divljači odstreljene od strane lovca turiste, radi naplate vrednosti trofeja, oceni u roku od 24 sata /jedan dan/ po stavljanju trofeja na raspolaganje;
– da trofeje divljači odstreljene od strane članova lovačkog udruženja, odnosno radnika preduzeća koje gazduje lovištem, oceni u roku od 7 dana, po stavljanju trofeja na raspolaganje.
Lovačko udruženje, odnosno preduzeće koje gazduje lovištem, kada koristi usluge komisije iz  stava 1. ovog člana dužno je da trofeje ulovljene divljači stavi na raspolaganje komisiji u roku od 30 dana po završetku lovne sezone za određenu vrstu divljači. Za održavanje rokova iz ovog člana Pravilnika odgovorno je lovačko udruženje, odnosno preduzeće iz čijeg lovišta se ocenjuju trofeji divljači.

Član 7.

Kada se članovi komisije za ocenu trofeja divljači ne slože ili kada vlasnik trofeja nije zadovoljan sa ocenom komisije, trofej ocenjuje komisija Lovačkog saveza Srbije, odnosno njena tri člana, koje odredi predsednik komisije LSS. Ocena komisije LSS je merodavna.

Član 8.

Komisija prilikom ocenjivanja trofeja vodi zapisnik u koji unosi podatke:
– ime i prezime vlasnika trofeja;
– vrsta divljači od koje je trofej;
– naziv lovišta iz koga potiče trofej;
– evidencioni broj trofeja;
– ocena trofeja;
– mesto i datum ocenjivanja;
– potpisi članova komisije.
Zapisnik se dostavlja Lovačkom savezu Srbije i lovačkom udruženju odnosno preduzeću koje gazduje lovištem iz kojeg trofeji potiču.

Član 9.

Tumačenje odredaba ovog Pravilnika vrši Komisija LSS.

Član 10.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu 8. dana od objavljivanja u listu “Lovačke novine”.

Pravilnik o korišćenju lovišta

Na osnovu člana 20., 22. 39. i 44. Zakona o lovstvu (“Službeni glasnik R.S.” br. 39/93.) i člana 18. Statuta Lovačkog saveza Srbije, Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije, donosi:

P R A V I L N I K  O  KORIŠĆENJU LOVIŠTA
KOJIMA GAZDUJE LOVAČKI SAVEZ SRBIJE
PREKO LOVAČKOG UDRUŽENJA

Član 1.

Ovim Pravilnikom reguliše se naročito: način organizovanja lova, vreme trajanja lova, kontrola izlovljavanja divljači, naknada za učinjenu štetu lovaca u lovištu, mere sigurnosti u lovu i način korišćenja objekata u lovištima sa kojim gazduje Lovački savez Srbije preko lovačkog udruženja (u daljem tekstu: Korisnik lovišta).

Član 2.

Gazdovanje Lovištem, u smislu ovog Pravilnika obuhvata:
– Sprovođenje lovne osnove i godišnjih planova gazdovanja lovištem;
– Određivanje namene površina lovišta, površina rezervata i dinamike zaštite staništa i očuvanja
divljači, površina za izgradnju stalnih i privremenih prihvatilišta za fazanske piliće, površina za ograđivanje za intenzivno gajenje krupne divljači i sl.;
– Stalno praćenje brojnosti i “stanja” fondova divljači u lovištu i vođenje lovne evidencije i
statistike;
– Praćenje zdravstvenog stanja divljači i saradnja sa veterinarskom službom (dostava uzoraka i
obaveštavanje u vezi nalaza i sl.), preduzimanje preventivnih i reperesivnih mera i dr.;
– Planiranje, organizovanje i realizacija akcija u lovištu;
– Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola obeležavanja granica lovišta, granica rezervata,
terena za obuku lovačkih pasa, komercijalnih delova lovišta, postavljanje, održavanje i zamena
graničnih tabli;
– Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola lova za lovce članove udruženja;
– Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola lova za lovce turiste;
– Organizacija, realizacija i kontrola odstrela divljači, ocenjivanje trofeja divljači, izdavanje
trofejnih listova i vođenje evidencije;
– Ostale mere i aktivnosti koje zavise od specifičnih prilika u lovištu, odredaba zakona, akata
Saveza i stanja organizovanosti Korisnika lovišta.

Član 3.

Akcije u Lovištu su:
1. Akcije obuhvaćene stavkom iz finansijskog dela plana gazdovanja lovištem:
“Planirana vrednost uloženog rada i drugih ulaganja lovaca u lovište” i to:
– Izgradnja lovno-tehničkih objekata (visoke čeke, hranilišta, i sl.);
– Izgradnja prihvatilišta za fazanske piliće;
– Akcija izgradnje solišta;
– Akcija obezbeđenja vode u lovištu (pojilišta, bunari, vodotoci i sl.);
– Akcija podizanja remiza, polja za divljač, obrada njiva i sl.;
– Akcija hvatanja žive divljači i puštanje žive divljači u lovište;
– Čuvanje prihvatilišta i karantina za unošenje žive divljači u lovište;
– Ostale akcije prilagođene stvarnim potrebama lovišta;
2. Ostale obavezne akcije u lovištu, i to:
– Prolećno brojanje divljači;
– Akcije smanjenja broja predatora;
– Akcije uništavanja pasa i mačaka koji se po lovištu kreću bez kontrole i odobrenja
Korisnika lovišta;
– Iznošenje animalne soli;
– Akcija obezbeđenja hrane za zimsku prihranu divljači,
– Zimsko prihranjivanje divljači;
– Akcija čuvanja lovišta, učešće u patrolama, pomoć lovočuvarskoj službi;
– Ostale akcije prilagođene stvarnim potrebama lovišta;

Član 4.

Ulovljena ili uginula divljač i njeni delovi (trofeji i dr.) pripadaju korisniku lovišta i mogu se koristiti uz naknadu po Tržišnim cenama ulovljene divljači i njenih delova (Cenovniku) Korisnika lovišta.

Član 5.

U Lovištu, divljač mogu loviti i koristiti njene delove:
1. Članovi udruženja,
2. Radnici stručne službe udruženja i Saveza;
3. Lovci – turisti;
4. Gosti udruženja i Saveza;
Lica iz tačke 2. i 4. ovog člana, koriste ulovljenu divljač i njene delove pod istim uslovima kao i članovi udruženja, s tim što naknadu za ulovljenu divljač može platiti njihov domaćin ili treće lice.
Radnici stručne službe kada vrše uzgojno-selektivni i sanitarni odstrel ne plaćaju naknadu za ulovljenu divljač.

Član 6.

U Lovištu se lovi:
1. Uzgojno – selektivnim odstrelom;
2. Sanitarnim odstrelom;
3. Redovnim i trofejnim odstrelom;
4. Hvatanjem žive divljači;
5. Odstrelom na osnovu člana 10., 17. i 48. Zakona o lovstvu.
6. Redukcionim odstrelom.
Redovni i trofejni odstrel krupne i sitne divljači vrše lovci -turisti i članovi udruženja, a izuzetno i gosti uz prethodnu odluku Upravnog odbora udruženja.
Uzgojno-selektivni i sanitarni odstrel vrše radnici stručne službe Korisnika lovišta i lovci turisti ukoliko za to imaju interes. Uzgojno-selektivni odstrel, lovci turisti i članovi udruženja vrše uvek u pratnji radnika stručne službe Korisnika lovišta odnosno lica ovlašćenog od strane Upravnog odbora udruženja.
Lov upotrebom sokola i drugih ptica grabljivica je dozvoljen u za to lovnom osnovom namenjenom lovištu ili delu lovišta.

Član 7.

Lovci – članovi udruženja mogu loviti divljač u lovištu Korisnika lovišta, kada ispune uslove utvrđene Zakonom o lovstvu, Statutom Saveza i aktima udruženja.
Lov i prava iz lova ostvaruju članovi udruženja u lovnom reviru u kojem izvršavaju svoje obaveze po odluci Upravnog odbora udruženja i u drugim lovnim revirima lovišta.
Lovci turisti mogu loviti na osnovu ugovora zaključenog između Korisnika lovišta i posrednika -turističke agencije ili preduzeća koji ispunjavaju uslove iz Zakona o lovstvu ili neposredno u slučaju da su državljani SRJ.

Član 8.

U lovištima se može organizovati pojedinačni i grupni lov.
1. Pojedinačnim lovom love se sledeće vrste divljači:
jelen, jelen lopatar, belorepi jelen, srna, muflon, divokoza, divlja svinja i medved.
Pojedinačni lov se obavlja dočekom na zemlji, dočekom na čeki, vrebanjem (pretraživanjem),
vabljenjem i zapregom, uvek uz stručnog pratioca.
2. Grupnim lovom se love sledeće vrste divljači:
divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica, jarebica kamenjarka, šumska šljuka, divlja patka,
divlja guska, grlica, gugutka, prepelica, liska i druge vrste divljači van režima zaštite.
Grupni lov se obavlja prigonom, pogonom i kružnim lovom.
U grupnom lovu je dozvoljena upotreba lovačkih pasa u skladu sa odredbama ZOL-a.
U grupnom lovu učestvuje najmanje 3 (tri) lovca.
Divljač van režima zaštite se lovi se u pojedinačnom i u grupnom lovu.

Član 9.

“Krupna” divljač se lovi na osnovu Dozvole za lov krupne divljači, izdate na propisanom obrascu, a divlja svinja i “sitna” divljač na osnovu Dozvole za lov koja glasi na ime vođe grupe lovaca.
Dozvolu za lov “krupne” divljači izdaje stručno lice -upravnik lovišta a dozvolu za lov “sitne” divljači predsednik organizacionog dela udruženja (sekcija, društvo, podružnica ili sl.) za lovni revir u kojem svoje aktivnosti ostvaruje organizacioni deo udruženja. Dozvola za lov se izdaje najmanje 24 časa pre početka lova. Dozvolu za lov lovcima -turistima, izdaje stručno lice -upravnik lovišta.

Član 10.

Dozvola za lov se može izdati samo na one vrste koje su predviđene u godišnjem planu gazdovanja lovištem za tekuću lovnu godinu i u planiranom obimu (broju).
Ulovljena divljač i njeni delovi mogu se izneti iz lovišta samo uz propratnicu koju na propisanom obrascu izdaje pratilac lovca u lovu na krupnu divljač, a vođa grupe lovaca ili lovnik u lovu na divlje svinje i “sitnu” divljač.
Propratnica za “sitnu” divljač i divlju svinju može se dati i vođi grupe lovaca za celu grupu ako zajedno izlazeiz lovišta ili idu do mesta stanovanja.

Član 11.

Pratilac lovca i vođa grupe lovaca dužan je u roku od 48 sati, odnosno u roku koji utvrdi Upravni odbor udruženja, po završetku lova, da dostavi stručnoj službi udruženja Izveštaj o izvršenom lovu na drugoj strani dozvole za lov, odnosno drugom delu dozvole za lov sa unetim svim podacima predviđenim u obrascu.
Grupi lovaca, odnosno lovcu iz grupe lovaca za koju nije dostavljen izvestaj u roku neće se izdati dozvola za lov u sledećem lovnom danu (nedelji), a vođa grupe -pratilac čini težu povredu discipline i za nju Upravni odbor udruženja može tom licu uskratiti pravo vođe grupe-pratioca.

Član 12.

Kalendarom lova se utvrđuje vrste i broj divljači koja se može odstreliti u lovištu, datum i vreme početka i završetka lova kao i zborna mesta lovaca.
Lovci članovi udruženja i gosti u lovu, u lov polaze sa zbornog mesta i iz lova se vraćaju na zborno mesto. Zborna mesta za svaki lovni revir u zavisnosti od broja grupa lovaca utvrđuje Upravni odbor udruženja najkasnije 15 dana pre početka lovne sezone i sa njim upoznaje sve članove udruženja. Na zbornom mestu, pratilac odnosno vođa grupe lovaca je dužan da unese imena lovaca koji u lovu učestvuju u dozvolu za lov i da proveri ispravnost oružja i opreme za lov, lovnu kartu, člansku kartu, oružni list i dokumenta za pse ukoliko se vode u lov. Obavezno je da upozna lovce sa vrstom divljači koja se lovi, načinom lova, vremenom završetka lova i merama sigurnosti kojih su svi lovci dužni da se pridržavaju.
U lovištu udruženja, članovi udruženja mogu loviti lovostajem zaštićenu “sitnu” divljač samo nedeljom i državnim praznikom, a divlje patke i divlje guske i radnim danima koje odredi Upravni odbor udruženja.
Lovci koji ne ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana i lovci koji su pod uticajem alkohola ne mogu loviti toga dana.

Član 13.

Trofeje odstreljene divljači obrađuje stručna služba udruženja, a ocenjuje komisija udruženja odnosno Saveza.
Trofej se može predati lovcu kada je ocenjen, ocenjivanje trofeja izvršeno na obrascu ocenjivačkog lista (čije elemente propisuje Lovački savez Srbije), popunjen trofejni list na propisanom obrascu i plaćena vrednost trofeja po cenovniku udruženja.
Lovcu se uz trofej ulovljene divljači obavezno predaje trofejni list, uredno popunjen i overen, propratnica za trofej i račun -uplatnica.

Član 14.

Lovac – član udruženja, naknadu za ulovljenu divljač plaća po izvršenju lova ili u vidu akontacije prilikom uplate članarine.
Uplaćena akonatacija za lov divljači obračunava se po završetku sezone lova određene vrste divljači, a najkasnije do donošenja godišnjeg plana gazdovanja lovištem za narednu lovnu godinu.
Naknadu za ulovljenu divljač i korišćenje ulovljene divljači i njenih delova za lovca člana udruženja može platiti i drugo lice ili preduzeće (sponzor, poslovni partner i sl.) u kom slučaju stručna služba udruženja formira odgovarajuću dokumentaciju i dostavlja informaciju sekciji iz koje je taj lovac.

Član 15.

Akontacija za lov divljači posebno se evidentira u knjigovodstvu i vodi na odvojenoj stavki knjigovodstvenog konta i iskazuje se u godišnjem planu gazdovanja lovištem u delu prihodi-rashodi, a na kraju lovne godine obračunava se kao naknada za ulovljenu divljač.

Član 16.

Lovcu -članu udruženja koji ne izmiri svoje obaveze nastale lovom i korišćenjem divljači i njenih delova u utvrđenim rokovima prestaje članstvo u udruženju, a potraživanja udruženje će naplatiti sudskim putem.

Član 17.

Dužnost organizatora lova je da upozna sve učesnike u lovu sa pravilima sigurnosti u lovu.
Pravila sigurnosti u lovu su sledeća:
1. Divljač je dozvoljeno loviti lovačkim oružjem i lovačkom municijom;
2. Oružjem se mora rukovati oprezno i odgovorno;
3. Prilikom odlaska do mesta lova, prelaska na drugo mesto, kratkog prestanka lova, boravka
u zatvorenim prostorijama, puške se moraju isprazniti odnosno prelomiti;
4. Puška se puni okrenutih leđi učesnicima lova, tako da se cev drži koso, usmerena cev ima na
dole ili gore;
5. Cev puške se nikada ne sme uperiti prema drugom lovcu;
6. Nije dozvoljeno pucati na nisko leteću divljač ili na divljač koja se kreće u pravcu drugih
lovaca i kada se oni time ugrožavaju;
7. Nije dozvoljeno pucati na vodu, led ili smrznuto zemljište u pravcu drugih lovaca;
8. Pre početka lova svakog lovca upoznati sa mestima susednih lovaca i upozoriti ih na zabranu
pucanja u određenim pravcima;
9. U grupnom lovu, divljač se ne sme pratiti sa uperenom puškom, sve dok se ne prođe linija
postavljenih lovaca;
10. Ubrzač okidanja (“šneler”) u grupnom lovu se ne sme koristiti;
11. Nije dozvoljeno divljač osmatrati pomoću optičkog nišana na pušci;
12. Prilikom nošenja oružja ruka se ne sme držati na ustima cevi ili na okidaču (obarači);
13. Posle pada puške na zemlju ili u sneg, odnosno podizanja puške, moraju se pregledati usta
cevi radi otklanjanja eventualnih začepljenja;
14. Mesto na koje je lovac raspoređen ne sme se napuštati, u vreme lova bez odobrenja stručnog
pratioca ili vođe grupe lovaca do završetka (prigona ili pogona) lova.;
15. Prilikom ušešća u kružnom lovu i u prigonu, puška se mora držati u položaju koso dole ili
koso gore.
Učesnike u lovu, prekršioce pravila iz stava 1. i 2. ovog člana, stručni pratilac ili vođa grupe lovaca će isključiti iz lova.

Član 18.

Nije dozvoljen lov divljači:
1. U vreme kada je vidljivost znatno smanjena, usled magle, jake kiše, snega i sl.;
2. Noću, jedan sat pre izlaska i jedan sat posle zalaska sunca, osim divljih svinja, medveda i vuka
u noći sa mesečinom, dočekom sa čeke.

Član 19.

Lovostajem zaštićena divljač i divljač van režima zaštite, može se odstreliti samo lovačkim oružjem i lovačkom municijom odgovarajućeg punjenja, koji odgovaraju odredbama člana 47. ZOL-a.

Član 20.

Divljač van režima zaštite i psi i mačke koji se bez kontrole i bez odobrenja Korisnika lovišta kreću po lovištu, love se u organizovanim akcijama i prilikom lova na druge vrste divljači.
Lovac -član udruženja obavezan je da svake lovne godine odstreli određen broj divljači van režima zaštite i pasa i mačaka koji se kreću lovištem bez kontrole vlasnika ili odobrenja Korisnika lovišta i to u vrednosti koju odredi nadležni organ udruženja.
Vrednost pojedinačnog poena utvrđuje Upravni odbor udruženja i to za svaku lovnu godinu u godišnjem planu gazdovanja lovištem.
Lovac koji ne ispuni obavezu iz stava 2. dužan je da istu plati po utvrđenoj ceni udruženja i to do kraja tekuće lovne godine.

Član 21.

Objekte u lovištu u toku izvršenja lova koriste sva lica koja imaju dozvolu za lov izdatu od strane udruženja ili Saveza, isključivo u funkciji za koju su predviđeni i uz naknadu predviđenu Cenovnikom.

Član 22.

Za svu učinjenu štetu lovaca u lovištu, nastalu prilikom lova, odgovorno je udruženje.
Udruženje mora nadoknaditi štetu vlasnicima zemljišta, voda i šuma na kojem je šteta nastala, a ima pravo refundiranja isplaćenog iznosa od lovca koji je štetu pričinio.

Član 23.

Udruženja su obavezna da, na osnovu ovog Pravilnika, donesu svoj Pravilnik usklađen sa specifičnim prilikama u lovištu, koji ne može biti u suprotnosti sa ovim Pravilnikom.

Pravilnik o lovačkom ispitu

На основу члана  64.  став 8. Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, број 18/10),
Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, доноси

П Р А В И Л Н И К
О ЛОВАЧКОМ ИСПИТУ

– Објављен у „Службеном гласнику РС,” број 26/12-

Члан 1.
Овим правилником ближе се прописује  начин и програм полагања  ловачког испита, изглед и садржина обрасца уверења о положеном ловачком испиту, као и изглед и садржина обрасца записника о полагању ловачког  испита.
Члан 2.
Ловачки испит се полаже на основу Програма полагања ловачког испита (у даљем тексту: Програм) датог у Прилогу 1  – Програм полагања ловачког испита, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 3.
Полагање ловачког испита спроводи се на начин да се обезбеди провера теоријских и практичних садржаја по завршеној обуци за полагање ловачког испита, која се спроводи по Програму од стране предавача са одговарајућом лиценцом за обављање одређених послова у ловству, у складу сазаконом којим се уређује ловство и које је својим актом овластио ловачки савез који организује полагање ловачког испита.
Члан 4.
Ловачки испит полаже се пред комисијом за полагање ловачког испита (у даљем тексту: Комисија)  коју образује ловачки савез, у складу са законом којим се уређује ловство. Комисија се састоји од председника и два члана који имају лиценцу за обављање одређених послова у ловству, у складу са законом којим се уређује ловство.
Члан 5.
Ловачки испит полаже се у просторијама ловачког савеза или код правног лица које обезбеди:
1) предаваче са одговарајућом лиценцом за обављање одређених послова у ловству, у складу са законом којим се уређује ловство;
2) одговарајући простор, опрему и наставна средства за проверу теоријске и практичне обучености, који чине ловиште, стрелиште, кинолошке  манифестације, ловачки трофеји, прибор за оцењивање трофеја, ловачко оружје и  муниција, пројектор, видео бим, литература и сл.2
Члан 6.
Кандидат који се пријављује за полагање ловачког испита  подноси  захтев за полагање ловачког испита ловачком савезу, уз који прилаже доказ да је обучено да рукује ловачким оружјем, који се издаје у складу са прописима о оружју и муницији. Ловачки савез утврђује  место и датум одржавања ловачког испита, као и списак кандидата, о чему обавештава кандидате најкасније 30 дана пре датума полагања ловачког испита. О месту и датуму полагања ловачког испита ловачки савез  обавештава надлежног ловног инспектора најкасније осам дана пре датума  одржавања ловачког испита.
Члан 7.
Кандидат се оцењује оценом: ПОЛОЖИО или НИЈЕ ПОЛОЖИО. Оцена кандидата уноси се у записник о полагању ловачког испита. Изглед и садржина обрасца записника из става 2. овог члана дати су у Прилогу 2 – Записник о полагању ловачког испита, који је  одштампан уз овај  правилник и чини његов саставни део.
Члан 8.
Кандидата који омета одржавање ловачког испита председник Комисије удаљава са испита и констатује да је Кандидат  удаљен са испита. Кандидат који је удаљен са полагања ловачког испита на ловачки испит може поново изаћи после шест месеци од дана удаљавања са полагања  ловачког испита.
Члан 9.
Кандидату који положи ловачки испит издаје се уверење о положеном ловачком испиту, у складу са законом којим се уређује ловство. Изглед и садржина обрасца уверења из става 1. овог члана дати су у Прилогу 3 – Уверење о положеном  ловачком испиту, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 10.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије”.
Број: 110-00-00042/2012-09
У Београду, 19. марта 2012. године
МИНИСТАР
Душан Петровић