Arhive kategorija: Pravilnici

Novi Pravilnik o članstvu

На основу члана 21. Статута Ловачког друштва Стара Пазова од 11.12.2010. године, Скупштина Ловачког друштва Стара Пазова, на седници одржаној 08. априла 2022. године, донела је

П Р А В И Л Н И К О ЧЛАНСТВУ

  1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником се уређују питања везана за чланство у Ловачком друштву Стара Пазова, а нарочито: врсте чланова, начин, услови и поступак пријема, права и обавезе чланова Ловачког друштва, као и питања у вези престанка чланства у Ловачком друштву.

Члан 2.

Чланство у Ловачком друштву се може стећи на начин и под условима утврђеним Законом, Статутом Ловачког друштва и овим Правилником, а заснива се на принципима добровољности и једнакости.

  1. ВРСТЕ ЧЛАНОВА

Члан 3.

Чланство Ловачког друштва чине физичка и правна лица која то својство могу имати у складу са Законом и овим Правилником.

Члан 4.

Чланство Ловачког друштва сачињавају:

  • ловачки подмладак,
  • чланови приправници,
  • редовни чланови,
  • почасни чланови,

Члан 5.

Члан Ловачког друштва може постати сваки држављанин Србије који је заинтересован за очување културног и историјског наслеђа у ловству, традиције друштвеног живота и организовања ловаца у Старој Пазови, настављање традиције постојања и рада ловачког друштва у Старој Пазови као и очување сећања на историју друштвеног живота и деловање ловаца из Старе Пазове, а под условима прописаним овим Правилником и другим прописима.

Члан Ловачког друштва мора бити између осталог заинтересован и за узгој, заштиту и лов дивљачи, као и заштиту животне средине, те да има изражену љубав према природи и дружењу.

Члан 6.

Статус члана ловачког подмлатка стиче малолетно лице до 14 година живота ако је изјаву о приступању да његов законски заступник, а после 14 година ако је на његово учлањење дао своју сагласност под условом да су изјаве дате у писаној форми са овереним потписом законског заступника.

Са статусом члана у ловачком подмлатку лице може бити до навршене 18. године живота.

Члан 7.

Статус члана приправника стиче се на основу писмено изражене жеље у форми молбе и позитивне одлуке Управног одбора ловачког друштва.

Приправнички стаж траје најмање годину дана.

Члан 8.

Права и дужности приправника и Ловачког друштва за време трајања приправничког стажа утврђени су општим актима Ловачког друштва, општим актима надлеженог министарства за област пољопривреде, шумарства и водопривреде, те општим актима Ловачког савеза Србије.

Члан 9.

Статус редовног члана Ловачког удружења стиче се након успешно завршеног приправничког стажа, положеног испита за руковање ловачким оружјем и положеног ловачког испита.

Редовним чланом може се постати и без полагања ловачког испита под условима утврђеним у Правилнику из члана 8. овог Правилника.

Члан 10.

Почасним чланом може бити проглашен члан Ловачког друштва који својим радом и залагањем покаже, осносно оствари посебан допринос у извршавању задатака и циљева Ловачког друштва у његовом раду и унапређењу.

Почасним чланом могу бити проглашени и чланови који су инвалиди, војни инвалиди и инвалиди рада.

Почасним чланом Ловачког друштва могу бити проглашени и чланови других ловачких друштва као и друга лица под условима из става 1. овог члана.

Члан 11.

Статус почасног члана стиче се проглашењем на седници Скупштине Ловачког друштва, на основу предлога и мишљења Управног одбора.

За почасног члана се може прогласити члан Ловачког удружења који испуњава услове ближе прописане овим Правилником, а на предлог надлежног органа Управног одбора.

Поред услова из претходног става за почасног члана се може прогласити члан који испуњава и услове да има најмање 30 година ловачког стажа и 65 година живота (кумулативни услови).

У ловачком друштву не може бити више од 10% почасног чланства.

За почасне чланове се проглашавају чланови који испуњавају све прописане услове, а по редоследу временског испуњења тих услова.

Члан 12.

Почасним чланом не може постати ловац који је дисциплински кажњаван или који је кривично кажњаван због кривичног дела из области ловства.

  1. ПОСТУПАК, НАЧИН И УСЛОВИ ПРИЈЕМА

Члан 13.

У чланство Ловачког друштво заинтересовано лице може бити примљено на основу писмене молбе.

Молба из претходног става садржи: име и презиме, датум и место рођења, ЈМБГ и пребивалиште подносиоца молбе. Поред тога, молба мора садржати изјаву да у случају пријема подносилац молбе прихвата све материјалне и друге обавезе према ловачком друштву. Такође у молби мора бити изјава којом подносилац молбе потврђује да испуњава услове из чл. 15. овог Правилника. На крају молба мора бити својеручно потписана и датирана.

Образац молбе за пријем у чланство Ловачког друштва прописује Управни одбор Ловачког друштва.

Члан 14.

Управни одбор ловачког друштва ће донети одлуку о пријему у Ловачко друштво подносиоца молбе под условом да подносилац молбе:

  • испуњава старосне услове прописане овим Правилником ,
  • прихвата материјалне и друге обавезе према Ловачком друштву и вишим савезима,
  • није претходно искључен из другог ловачког друштва,
  • није осуђиван, нити се води истражни поступак за кривична дела против живота и тела и из области ловства, (а све у складу са Кривичним закоником који се односи на презумпцију невиности и правне последице брисања осуде)
  • да је држављанин Републике Србије.

Члан 15.

Управни одбор у поступку разматрања поднете молбе свим расположивим средствима утврђује постојање или непостојање чињеница из претходног члана и на основу утврђеног чињеничног стања доноси одлуку.

Приликом доношења одлуке о пријему у чланство Ловачког друштва ловачког подмлатка и ловаца – приправника Управни одбор ловачког друштва истовремено одређује и инструктора – ловца сагласно одредбама Правилника из чл. 8. овог Правилника.

Члан 16.

Уколико Управни одбор ловачког друштва одлучи да не прими у чланство подносиоца молбе, он може изјавити жалбу Скупштини Ловачког друштва у року од 8 дана од дана пријема образложене одлуке Управног одбора ловачког друштва.

Одлука Скупштине Ловачког друштва је коначна.

Члан 17.

Чланови – приправници су дужни да у року који утврди Управни одбор Ловачког друштва уплате двостурки износ чланарине утврђене за ловну годину у којој је одлука о пријему донета. 1/2 износа се користи за редовне обавезе ловачког друштва утврђене финансијским планом, а 1/2 износа се наменски усмеравају за финансирање унапређења узгоја и заштите дивљачи.

Члан 18.

Ловачко друштво је дужно организовати семинаре и предавања за ловце – приправнике, којима је присуство истим ловачка обавеза. Ловачко друштво је дужно обезбедити средства за набавку потребне стручне литературе.

  1. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

Члан 19.

Права и дужности чланова – приправника, редовних, почасних и повлашћених чланова су:

  • да учествују у раду и одлучују на седницама Скупштине,
  • да бирају и буду бирани у органе ловачког друштва,
  • да буду информисани о раду органа ловачког друштва, а нарочито о финансијском пословању,
  • да активно учествују у извршавању свих задатака,
  • да се придржавају свих прописа и аката који уређују област ловства,
  • да доследно и без изузетака поштују ловну етику,
  • да благовремено испуњавају своје финансијске и радне обавезе,
  • да испуњавају друге обавезе и остварују друга права утврђена Законом и другим актима.
  1. МИРОВАЊЕ ЧЛАНСТВА

Члан 20.

Члан Ловачког удружења по основу обавеза према ловачком друштво може на основу одлуке Управног одбора Ловачког друштва остварити право на мировање чланства.

За време мировања чланства члан Ловачког друштва је ослобођен радних и финансијских обавеза.

Члан 21.

Период у којем је трајало мировање чланства не урачунава се члану Ловачког друштва у време потребно за остваривање права за проглашење за почасног члана.

Члан 22.

Одлука о мировању чланства се доноси на основу писменог захтева и одговарајућих доказа о испуњености услова из члана 23. овог Правилника.

Члан 23.

Одлука о мировању чланства се може донети у случају да члан Ловачког удружења:

  • болује дуже време од болести која га спречава да извршава своје обавезе према ловачком друштву,
  • одлази на добровољно одслужење војног рока,
  • одлази или се налази на привременом раду у иностранству,
  • има другу оправдану обавезу због које не може извршавати своје ловачке обавезе.

Мировање чланства се не може одобрити члану који није у могућности да измирује своје финасијске обавезе према ловачком друштву, изузев у случају предвиђеном у члану 38. овог Правилника.

  1. ПРЕСТАНАК ЧЛАНСТВА

Члан 24.

Чланство у Ловачком удружењу престаје:

  • због смрти члана,
  • након изрицања дисциплинске мере трајног искључења из чланства.
  • неизвршавањем финансијских обавеза у роковима утврђеним одлукама органа ловачког друштва,
  • иступањем из чланства.

У случају из алинеје 3. претходног става не води се дисциплински поступак, већ Управни одбор Ловачког друштва констатује ту чињеницу и писмено обавештава члана да му је чланство престало због неизвршавања финансијских обавеза према ловачком друштву.

  1. ЛОВАЧКИ ПОДМЛАДАК

Члан 25.

Као посебну врсту чланства, Управни одбор Ловачког удружења формира Ловачки подмладак.

Формирање Ловачког подмлатка врши се посебно одлуком у складу са Статутом Ловачког друштва и овим Правилником.

Члан 26.

Управни одбор ловачког друштва врши пријем у Ловачки подмладак на основу писмене молбе.

Молбу из претходног става у име лица које жели постати члан Ловачког подмлатка подноси његов родитељ или старатељ.

Садржина молбе из става 2. овог члана мора бити индентична молби из члана 13. овог Правилника.

Члан 27.

У циљу спровођења васпитно – образовног програма ловачко друштво посебном одлуком одређују Комисију за ловачки подмладак, која има три члана.

Васпитно – образовни програм из претходног става доноси Управни одбор Ловачког друштва.

Члан 28.

Члан Ловачког подмлатка може постати лице које испуњава услове из члана 14. овог Правилника, с тим да мора имати најмање 12, а највише 17 година.

Члан 29.

Чланови Ловачког подмлатка не плаћају чланарину.

Чланови Ловачког подмлатка имају радну обавезу коју извршавају у обиму и на начин одређен васпитно – образовним програмом.

Члан 30.

Приликом пријема чланова Ловачког подмлатка за члана приправника, обавеза улагања за унапређење узгоја и заштите дивљачи умањује се сразмерно стажу у подмлатку и то тако што се за сваку годину стажа обавеза умањује за 20%.

Члан 31.

Чланови Ловачког подмлатка не могу учествовати у извршењу лова, изузев у случајевима и на начин одређен Васпитно – образовним програмом.

Члан 32.

Чланови Ловачког подмлатка могу присуствовати раду органа ловачког друштва, али без права учешћа у дискусији и без права одлучивања.

Чланови Ловачког подмлатка не могу бити бирани у органе ловачког друштва.

Присуство чланова Ловачког подмлатка седницама Скупштине ловачког друштва не урачунава се у кворум.

Члан 33.

О члановима Ловачког подмлатка се води посебна евиденција у ловачком друштву.

Члановима Ловачког подмлатка се издаје чланска карта, као и другим члановима Ловачког друштва.

Члан 34.

Лица која су примљена у ловачки подмладак пре ступања на снагу овог Правилника постају чланови Ловачког подмлатка Ловачког друштва без понављања поступка пријема, без обзира да ли испуњавају услове утврђене овим Правилником.

  1. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 35.

За извршење свих послова у вези остваривања права и дужности чланова који имају административно – технички и стручни карактер одговоран је Управни одбор ловачког друштава.

Члан 36.

Пријем молби за пријем у Ловачко друштво по правилу се врши се до 31. децембра, а Управни одбор о поднетим молбама решава до 31. јануара текуће године, односно у року од 30 дана од дана пријема молбе.

Молбе се предају секретару Управног одбора, који је уједно и известилац Управном одбору о поднетим молбама.

Члан 37.

Када се у чланство Ловачког друштва прима лице које је већ члан другог ловачког друштва, његова финансијска обавеза се састоји у плаћању чланарине, рачунајући и део намењеног за унапређење узгоја и заштите дивљачи (за уношење дивљачи).

Члан 38.

Стечена права чланова Ловачког друштва, која су остварили по основу општих аката који су били на снази пре доношења овог Правилника остају неизмењена (статус почасних чланова и сл.).

За све бивше чланове Ловачког удружења који су имали више од 80 година живота или испуњавају услове из члана 10. став 2. овог Правилника, а којима је након тога чланство престало због неплаћања чланарине, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог Правилника, ће се извршити реучлањење.

Након извршеног реучлањења сматраће се да прекида ловачког стажа није било.

Члан 39.

Почасни чланови и чланови из члана 38. став 2. овог Правилника су ослобођени и плаћања чланарине уколико нису у стању да учествују у извршењу лова.

Члан 40.

Ступањем на снагу овог Правилника, Правилник о чланству од 04. марта 2011. године, престаје да важи.

Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Ловачког Друштва.

ЛОВАЧКО ДРУШТВО СТАРА ПАЗОВА

СКУПШТИНА ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА

Број: ______/2022

08.04.2022. године

П р е д с е д н и к

СТАРА ПАЗОВА _____________________

Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti

Na osnovu člana 21. Statuta Lovačkog društva Stara Pazova od 11.12.2010. godine. Skupština Lovačkog društva Stara Pazova, na sednici održanoj 04. marta 2011. godine, donela je

P R A V I L N I K
O DISCIPLINSKOJ I MATERIJALNOJ ODGOVORNOSTI
LOVAČKOG DRUŠTVA STARA PAZOVA


I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim Pravilnikom se u skladu sa Zakonom o lovstvu i osnovama lovne etike utvrđuju disciplinski prestupi, postupak i nadležnost za vođenje postupka, disciplinske mere i prava i družnosti subjekata u postupku.

Član 2.

Svaki lovac je podjednako obavezan da poštuje Zakon o lovstvu, Statut i druga opšta akta Udruženja.

Nepoznavanje propisa iz prethodnog stava nikoga ne opravdava.

Član lovačkog društva koji krši lovnu etiku, odredbe Zakona, Statuta Lovačkog društva, odluke organa lovačkog društva čini povredu lovačke discipline – disciplinski prestup.

Član 3.

Član Lovačkog društva može biti proglašen odgovornim samo za one povrede lovne discipline, koje su predviđene zakonom i opštim aktima iz člana 2. ovog Pravilnika.

Član 4.

Član Lovačkog društva ne može biti disciplinski ili materijalno kažnjen ako nije saslušan, izuzev u slučaju ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno mu dostavljen poziv.

Član 5.

Član Lovačkog društva ne može biti kažnjen za jedno delo dva puta.

Član 6.

Okrivljenom članu Lovačkog društva se mora omogućiti da se izjasni o svim činjenicama i dokazima.

Okrivljeni u disciplinskom postupku slobodno formuliše svoju odbranu, a ima pravo da ne odgovara na postavljena pitanja.

U slučaju da je okrivljeni odlučio da se brani ćutanjem, odn. ukoliko ne želi da iznosi svoju odbranu, ova se činjenica ne sme uzeti kao otežavajuća okolnost.

U slučaju kada se utvrdi da je okrivljeni svojim iskazom istinito prikazao činjenično stanje, ova se činjenica obavezno mora uzeti kao olakšavajuća okolnost, i obrnuto ukoliko je okrivljeni neistinito prikazao činjenično stanje ova se činjenica ima uzeti kao otežavajuca okolnost.

Član 7.

Disciplinsku i materijalnu odgovornost članova Lovačkog društva utvrđuje Disciplinska komisija u postupku i na način utvrđen ovim Pravilnikom.

Član 8.

Svaki član Lovačkog društva koji je kažnjen ili je obavezan da nadoknadi materijalnu štetu ima pravo žalbe drugostepenom organu.

II DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

Član 9.

Član Lovačkog društva odgovara disciplinski ukoliko je povredu izvršio s umišljajem ili iz nehata.

Član 10.

Disciplinska povreda se može učiniti činjenjem ili nečinjenjem.

Krivična ili prekršajna odgovornost za izvršenu disciplinsku povredu ne isključuje disciplinsku odgovornost člana Lovačkog društva, ako je radnja koja predstavlja krivično delo ili prekršaj, istovremeno i disciplinska povreda.

Član 11.

Odredbe ovog Pravilnika primenjivaće se i na članove koji napuste Lovačko društvo po izvršenoj disciplinskoj povredi, s tim što izrečena kazna počinje teći od dana ponovnog učlanjenja u Udruženje.

Član 12.

Disciplinskom povredom smatra se svaka radnja ili ponašanje koje predstavljaju povredu discipline utvrđene opštim aktima Lovačkog društva i ovim Pravilnikom.


Član 13.

Za izvršene disciplinske povrede mogu se izreći sledeće kazne:
1. opomena,
2. ukor,
3. zabrana vršenja izbornih funkcija,
4. isključenje iz Lovačkog društva.

1.OPOMENA

Član 14.

Kaznom opomene kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeću disciplinsku povredu:

  1. Ne učestvuje na organizovanju skupnih akcija Lovačkog društva.

  2. Ne izvršava obaveze koje Lovačko društvo preuzeme od Lovačkog udurženja u izvršavanju organizovanih akcija u cilju redukcije brojnosti prenamnožene predatorske divljači.

2.UKOR

Član 15.

Kaznom ukora kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeću disciplinsku povredu:

1. Ne odaziva se bez opravdanog razloga, pozivu na sastanke Lovačkog društva i drugih lovačkih skupova organizovanih u cilju dogovaranja i donošenja određenih odluka, i ne učestvuje u drugim akcijama.

2. Narušava lovačku etiku;


3. Delimično poštuje i sprovodi u život odluke i zaključke organa Lovačkog društva,

3. ZABRANA VRŠENJA IZBORNIH FUNKCIJA

Član 16.

Kaznom zabrane vršenja izbornih funkcija od jedne do četiri godine kazniće se član Lovačkog društva koji učini sledeće disciplinske povrede:


1. neredovno i neodgovorno vrši izbornu funkciju,


2. prekoračuje svoje ovlašćenje,


3. zloupotrebljava svoj položaj,


4. neovlašćeno upotrebljava pečat ili službena akta Lovačkog društva,


5. prima mito u vezi sa poslovima Lovačkog društva


6. upotrebljava pretnju ili silu pri donošenju odluka ili rešenja u Lovačkom društvu


7. širi dezinformacije o Lovačkom društvu, članovima njegovih organa i kvari međuljudske odnose.

4. ISKLJUČENJE IZ LOVAČKOG DRUŠTVA

Član 17.

Kaznom isključenja iz Lovačkog društva kazniće se član koji učini sledeću povredu:


1. fizički se obračunava ili učestvuje u tuči u akcijama ili sastancima organa Lovačkog društva,


2. dolazi u lovački dom pod dejstvom alkohola i izaziva svađe i tuče,


3. uništava ili oštećuje objekte i imovinu Lovačkog društva


4. radi na razbijanju Lovačkog društva ili svojim postupcima nanosi štetu ili krnji ugled.


5. prikriva bitne elemente o sebi prilikom podnošenja molbe za prijem u članstvo Lovačkog društva.

Član Lovačkog društva kažnjen isključenjem može ponovo podneti molbu za prijem u Lovačko društvo kao novi član, po isteku tri godine od dana izrečene kazne, o čemu Upravni odbor Lovačkog društva odlučuje u skladu sa opštim aktima društva.

Član 18.

Ukoliko clan Lovačkog društva sa jednom radnjom izvršenja ili sa više radnji izvršenja, ucini više disciplinskih povreda, može mu se izreci samo jedna kazna za najtežu disciplinsku povredu, s tim što vrsta i visina kazne može biti pooštrena iznad mere propisane za tu disciplinsku povredu.

OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI

Član 19.

Pri odmeravanju kazne Disciplinska komisija je dužna da uzme u obzir težinu i posledice izvršenog prestupa, odgovornost izvršioca, veličinu štete i uslove pod kojima je disciplinska povreda učinjena kao i sve druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje mogu uticati da kazna bude blaža ili strožija.


Olakšavajuće okolnosti su, na primer, priznanje, mladost, ranije nekažnjavanje, pristojno ponašanje u Lovačkom društvu, korisne aktivnosti, pomoć Lovačkom društvu mimo utvrđenih obaveza.

Kao otežavajuće okolnosti mogu se uzeti na primer lažno prikazivanje činjeničnog stanja, ranije kažnjavanje, neaktivnost u Lovačkom društvu i dr.


Ako je od prethodne disciplinske kazne, ukora ili opomene prošlo manje od tri godine, ili od kazne zabrane vršenja izbornih funkcija više od pet godina, ove prethodne kazne, mogu se uzeti kao otežavajuće okolnosti.

POOŠTRENJE I UBLAŽENJE KAZNE

Član 20.

Ako Disciplinska komisija utvrdi da postoje posebne olakšavajuće okolnosti, tako da se i sa blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja ona može izreći blažu kaznu od propisane za određenu disciplinsku povredu.


Ako Disciplinska komisija utvrdi da postoje posebne otežavajuće okolnosti, tako da se sa propisanom kaznom ne bi mogla postići svrha kažnjavanja, ona može izreći težu kaznu od propisane, bilo po vrsti, bilo po dužini trajanja kazne, i to samo za jedan stepen više nego što je predviđeno.

TRAJANJE KAZNE


Član 21.


Kazna počinje teći od dana pravosnažnosti izrečene kazne. Vreme provedeno pod suspenzijom sastavni je deo vremenske kazne izrečene rešenjem Disciplinske komisije.

ZASTARELOST


Član 22.


Pravo na pokretanje i vođenje postupka zbog izvršene disciplinske povrede ili učinjene štete zastareva za šest meseci od dana saznanja za povredu, štetu i izvršioca, a u svakom slučaju u roku od dvanaest meseci, osim ako discciplinska povreda predstavlja istovremeno i krivično delo ili prekršaj, kada važe rokovi zasterelosti za to krivično delo, odnosno prekršaj.

III MATERIJALNA ODGOVORNOST

Član 23.


Član Lovačkog društva koji učinio štetu, dužan je štetu nadoknaditi u visini koju odredi posebna komisija koju imenuje Upravni odbor Lovačkog društva


Član 24.

Uplaćeni iznos na ime naknade za učinjenu štetu upotrebiće se u skladu sa posebnom odlukom Upravnog odbora Lovačkog društva .

Član 25.

Rešenjem Disciplinske komisije određuje se rok u kome je učinlac dužan da plati štetu. Ovaj rok ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 30 dana. Izuzetno, u opravdanim slučajevima može se odrediti da se naknada štete plati u ratama u vremenu od šest meseci računajući od dana pravosnažnosti rešenja.


Ako član Lovačkog društva ne nadoknadi štetu u napred navedenom roku, naknada štete će se tražiti ili tužbom ili zahtevom pred nadležnim sudom.


Ukoliko je štetu nanelo lice koje nije član Lovačkog društva isti će pismeno biti pozvan da u roku od 15 dana od prijema poziva naknadi štetu, pa ukoliko to ne učini šteta će se tražiti pred nadležnim sudom.

Tužbu sudu odnosno zahtev za naknadu štete u parničnom, krivičnom, prekršajnom, upravnom ili drugom postupku podnosi Predsednik Upravnog Lovačkog društva ili lice koje on ovlasti, a na osnovu odluke Upravnog Odbora.

Član 26.

Odredbe ovog Pravilnika o podnošenju prijave za krivično odnosno prekršajno gonjenje i o materijalnoj odgovornosti, shodno će se primenjivati i na lica koja nisu članovi Lovačkog društva, ako učine krivično delo, prekršaj ili prouzrokuju štetu Lovačkom društvu.

Član 27.

Izvršenje određenih kazni opomene i ukora sprovodi se upisom u odgovarajuću evidenciju kažnjenih članova Lovačkog društva koju vodi sekretar.


Izvršenje kazne vršenja izbornih funkcija sprovodi se zabranom izbora, odnosno prestankom funkcije u svim organima Lovačkog društva u trajanju određenom rešenjem o kazni, koje nastupa kada rešenje o kazni bude konačno.


Izvršenje kazne isključenja sprovodi se brisanjem iz evidencije i odstranjenjem iz Lovačkog društva, kada rešenje o kazni bude konačno odn. pravosnažno.


Izvršenje naknade štete sprovodi se naplatom novčanih iznosa određenog rešenjem o kazni.


Izvršenju kazni ne može se pristupiti posle isteka od 12 meseci od dana pravosnažnosti rešenja, o kazni.

IV DISCIPLINSKI POSTUPAK

DISCIPLINSKI ORGANI


Član 28.


Disciplinski organi su: Disciplinska komisija i Upravni Odbor Lovačkog društva.

Član 29.

Za vođenje prvostepenog disciplinskog postupka uključujuci i postupak za naknadu štete, nadležna je Disciplinska komisija.


Za vođenje drugostepenog disciplinskog postupka nadležan je Upravni Odbor.


Član 30.

Disciplinska komisija je organ Lovačkog društva (u daljem tekstu Komisija).


Komisija je u svom radu i donošenju odluka samostalna i nezavisna ali je dužna da pravilno primenjuje sve propise.

Član 31.

Komisiju sačinjavaju 3 članova koje bira Skupština Lovačkog društva na vreme od četiri godine. Komisija se na prvoj sednici konstituiše i iz svojih redova bira predsednika.


U komisiju ne može biti biran član Lovačkog društva koji je kažnjen dok kazna i posledice kazne traju.

Član 32.

Rad Komisije je usmen i javan.


Komisija može isključiti javnost ako to zahtevaju razlozi morala ili interesi Lovačkog društva. Javnost je obavezno isključena kada Komisija, po završenom postupku odlučuje o kazni.

Član 33.

Dužnosti predsednika komisije su:


– da saziva sednice i da im predsedava,


– da organizuje i usklađuje rad Komisije,


– da se stara da tok disciplinskog postupka bude u skladu sa propisima i da rezultat postupka bude utvrđivanje materijalne istine.


– da vodi prvostepeni postupak i da potpisuje sva rešenja koja Komisija donese,


– da odgovara za zakonitost i organizovanost rada Komisije,

Član 34.

Dužnosti članova komisije su:


– da redovno prisustvuje sednicama i da eventualni opravdani ili neopravdani izostanak
na vreme prijavi,


– da na sednicama Komisije učestvuje aktivno u raspravi i odlučivanju,


– da u disciplinskom postupku aktivno učestvuje, sa pravom da postavlja pitanja i pregleda dokaze.


Članovi Komisije za svoj rad su odgovorni predsedniku Komisije i Skupštini Lovačkog društva.

Član 35.

Komisija poslove iz svog delokruga rada vrši na osnovu odredbi Statuta Lovačkog društva, Zakona o divljači i lovstvu, Zakona o udruženjima, ovog pravilnika i drugih propisa i odluka organa Lovačkog društva.


Ako se tokom vođenja postupka utvrdi da nije propisana norma za vođenje postupka ovim Pravilnikom, shodno će se primeniti odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Član 36.

Dužnosti komisije su:


– da poziva i saslušava one članove Lovačkog društva za koje postoje osnovane sumnje da su izvršili disciplinsku povredu,


-da provodi postupak radi utvrđivanja da li je izvršena disciplinska povreda ili naneta
šteta Lovačkom društvu, kao i ko je to učinio


– da određuje koje će dokaze i kojim redom izvoditi tokom postupka,


– da utvrđuje kada je prikupljeno dovoljno dokaza da se sa pouzdanošću može utvrditi materijalna istina i doneti ispravna odluka.


– da zajedno sa sekretarom Lovačkog društva vodi urednu evidenciju kažnjenih članova Lovačkog društva,


– da prati rezultate politike kažnjavanja i da u zavisnosti od tih rezultata pooštrava ili ublažava kazne, pooštravajući kazne za one disciplinske povrede koje su u porastu, a ublažavajući kazne za one disciplinske povrede koje su u opadanju,


– da u zavisnosti od problematike disciplinske i materijalne odgovornosti dostavlja svoje sugestije i predloge Skupštini i Upravnom Odboru kako bi se preventivnim merama sprečilo povećanje disciplinskih povreda i nanošenje materijalne štete Lovačkom društvu,


– da o svom radu periodično izveštava Skupštinu Lovačkog društva.

POKRETANJE DISCIPLINSKOG POSTUPKA

Član 37.

Disciplinski postupak se pokreće na osnovu pismene prijave:


– Skupštine i Upravnog Odbora,


– organa MUP-a,


– člana ovog ili drugog lovačkog društva na čijoj je teritoriji izvršen prestup,


– građanina Srbije.


Prijava se podnosi Sekretaru Lovačkog društva, koji je ovlašćen da na osnovu prijave podnese zahev Disciplinskoj komisiji za pokretanje disciplinskog postupka. Isto važi i za anonimnu prijavu.

Član 38.

Komisija ispituje osnovanost Zahteva i tom prilikom može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da je prijava osnovana i da se postupak pokreće,


2. da je prijava bez dovoljno osnova i da se postupak ne vodi,


3. da je nastupila zastarelost zbog čega se postupak obustavlja.


Komisija je dužna da jedno od napred navedenih rešenja donese u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za pokratanje disciplinskog popstupka i o tome obavesti podnosioca zahteva i okrivljenog člana Lovačkog društva.

Član 39.

Ako radnja učinioca disciplinske povrede sadrži i elemente krivičnog dela ili prekršaja, Komisija je dužna da pored pokretanja disciplinskog postupka podnese prijavu nadležnom organu u cilju krivičnog odnosno prekršajnog postupka-gonjenja prekršioca.

Član 40.

Komisija je dužna da donese rešenje o kazni u roku od 30 dana od donošenja rešenja o pokretanju disciplinskog postupka.

Član 41.


Komisija može punovažno raditi ako je prisutna većina članova komisije (najmanje 2 člana).


Punovažno odlučivanje o pokretanju ili nepokretanju kao i o zastarelosti postupka za donošenja rešenja o kazni ili o oslobađanju od odgovornosti, može doneti samo Komisija kada ima kvorum za odlučivanje (najmanje dva člana).

PRVOSTEPENI POSTUPAK PRED KOMISIJOM

Član 42.

Pošto je sazvao sednicu Predsednik Komisije utvrđuje da li postoji kvorum za rad Komisije, tako da ukoliko je ovaj uslov ispunjen prelazi se na rad.


Komisija ili ispituje osnovanost prijave i donosi jedno od rešenja iz čl. 38. ovog Pravilnika ili vodi pretres po onim predmetima u kojima je odlučila da se postupak pokrene.

Član 43.

Pre početka pretresa Komisija utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za njegovo održavanje, odnosno da li je okrivljeni član Lovačkog društva uredno pozvan ili je on već prisutan.


Ukoliko je jedan od ova dva uslova ispunjen pristupa se pretresu.

Član 44.

Pretres počinje time što Predsednik Komisije upoznaje okrivljenog člana Lovačkog društva sa članovima Komisije, obaveštavajući ga da okrivljeni ima pravo da traži izuzeće ukoliko je sa nekim od članova Komisije u tako lošim odnosima, da se osnovano može sumnjati u njegovu objektivnost.


Potom se okrivljeni upoznaje sa prijavom koja je protiv njega podneta, sa njegovim pravima u postupku, posebno sa pravom da odgovara ili da ne odgovara na postavljena pitanja.


Pre početka pretresa Komisija iz prostorije udaljava sve svedoke, ukoliko su prisutni, a koji će svedočiti u tom predmetu.


Posle toga Predsednik Komisije poziva okrivljenog člana Lovačkog društva da iznese svoju odbranu.


Posle odbrane okrivljenog, Komisija odlučuje koje će dokaze izvesti u dokaznom postupku, kao i kojim redosledom će se isti izvesti.


U dokaznom postupku mogu biti izvedeni sledeći dokazni postupci:


– uviđaj,


– rekonstrukcija


– pregled materijalnih dokaza,


– veštačenje,

-čitanje isprava i drugih pisanih dokaza,


– svedočenje.

Član 45.

Ukoliko okrivljeni član Lovačkog društva zatraži izuzeće bilo kog člana Komisije, osim Predsednika, komisija odmah odlučuje da li je zahtev za izuzeće opravdan, i ako jeste, taj član komisije ne učestvuje u daljem postupku po tom predmetu, a ako nije, to saopštava okrivljenom, koji na ovu odluku nema posebno pravo žalbe.


Ukoliko je okrivljeni zatražio izuzeće Predsednika Komisije, postupak se prekida i spisi se upućuju Upravnom Odboru koji odlučuje da li je zahtev za izuzećem Predsednika Komisije osnovan ili ne. Umesto ovoga Predsednik može odlučiti da se sam izuzme iz tog predmeta i da umesto njega taj predmet vodi jedan od preostale dvojice članova Komisije.

Okrivljeni može tražiti izuzeće najviše jednog člana Komisije (pod članom Komisije podrazumeva se i predsednik Komisije).

Član 46.

Prilikom izvođenja dokaza Predsednik Komisije je dužan da pita okrivljenog da li ima ikakve primedbe na izvesni dokaz i da li želi da uputi pitanje svedoku ili veštaku.

Član 47.

Svi članovi Komisije imaju pravo da postavljaju pitanja okrivljenom kao i svedocima i veštacima i to kako pre nego što se to pravo omogući okrivljenom, tako i posle toga.

Član 48.

Kada se završi dokazni postupak Predsednik će pitati okrivljenog člana Lovačkog društva da li ima predloga za dopunu dokaznog postupka. Ukoliko takvih predloga ima Komisija odlučuje da li će se takav predlog prihvatiti ili ne.


Komisija može i po svojoj inicijativi odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi u prijavi niti od strane okrivljenog.

Član 49.

Kada su svi predloženi dokazi izvedeni, ili kada komisija odluči da nema potrebe za izvođenjem drugih dokaza, Predsednik Komisije poziva okrivljenog lovca da u završnoj reči iznese svoju odbranu, posebno pitajući okrivljenog da li se oseća krivim, da li se kaje i da li želi da ukloni sve posledice svog deliktnog ponašanja.

Član 50.

Ukoliko okrivljeni lovac nije došao na zakazan pretres niti je opravdao izostanak, a uredno je pozvan, Komisija u postupku neposredno izvodi dokaze koje smatra potrebnim za pravilno utvrđivanje činjenicnog stanja.

Član 51.

Posle završne reči okrivljenog iz prostorije u kojoj se vodi pretres udaljavaju se sva lica osim članova Komisije i zapisničara i prelazi se na većanje i odlučivanje.


Većanje i odlučivanje se obavlja na taj način što se ovim redosledom utvrđuje:


– da li postoji disciplinska povreda, i ako postoji koja je njena prava kvalifikacija,


– da li je okrivljeni odgovoran za izvršenu povredu, i ako jeste koje sve okolnosti, otežavajuće i olakšavajuće stoje u ovom slučaju,


– koju kaznu mu Komisija izriče,


– da li postoji materijalna šteta, u kom iznosu i ko je dužan da je nadoknadi.


Ukoliko se sa pouzdanošću ne može utvrditi ko je štetu naneo, a nesumnjivo je utvrđeno da je neko iz grupe u kojoj je bio i okrivljeni član Lovačkog društva, može se doneti odluka – rešenje da su štetu obavezni solidarno da naknade svi članovi grupe, nezavisno od toga da li su bili okrivljeni.

Član 52.

Ukoliko se utvrdi da je okrivljeni član Lovačkog društva u postupku pred Komisijom učinio disciplinsku povredu, ili ukoliko se utvrdi da je takvu povredu učinio i neki drugi učesnik u postupku, svedok ili veštak, pod uslovom da su ova dva poslednja dala izjavu u postupku u bilo kom svojstvu, Komisija može i bez posebne prijave protiv ovih lica utvrditi postojanje disciplinske povrede, njenu pravnu kvalifikaciju i izreći kaznu tim licima.

Član 53.

Pošto se završi većanje i odlučivanje, Komisija poziva okrivljenog lovca da mu saopšti rešenje kao i eventualne pravne posledice istog, odnosno eventualnu zabranu lova i sl. od tog dana.

Član 54.

Komisija može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da je okrivljeni kriv i da je naneo štetu Lovačkom društvu,


2. da je kriv, odnosno da je izvršio disciplinsku povredu, ali da nije naneo štetu Lovačkom društvu,


3. da nije izvršio disciplinsku povredu, te da se oslobađa od odgovornosti,


4. da je okrivljeni učinio disciplinsku povredu u trenutku duševnog rastrojstva, da je to duševno rastrojstvo naknadno nastupilo ili da je u međuvremenu umro, zbog čega se postupak obustavlja,


5. da je u međuvremenu nastupila zastarelost zbog čega se postupak obustavlja.

SUSPENZIJA

Član 55.

Komisija može suspendovati člana Lovačkog društva koji je izvršio disciplinsku povredu i pre izricanja odgovarajuće kazne.


Suspenzija može trajati najviše 30 dana.



Član 56.

Suspendovani član Lovačkog društva ima pravo prigovora protiv odluke o suspenziji Upravnom Odboru u roku od 8 dana od prijema rešenja o suspenziji.


Upravni Odbor je dužan da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od prijema prigovora.


Prigovor na rešenje o suspenziji ne zadržava izvršenje.

ZAPISNICI

Član 57.

O radu Komisije vodi se zapisnik.


U zapisnik se unose sledeći podaci: imena i prezimena članova Komisije koji su prisutni, ko je zapisničar, dan kada je zapisnik sastavljen, čas početka i čas završetka rada Komisije.


Ukoliko se saslušava okrivljeni unose se generalije o njemu, posebno da li je ili nije do sada kažnjavan.


U zapisniku sa glavnog pretresa unose se sve činjenice koje su bitne za raspravljanje i odlučivanje, a posebno da je okrivljeni upoznat sa prijavom o kojoj je reč, sumarna odbrana okrivljenog, šta je odlučeno po zahtevima za izuzeće, šta je odlučeno o tome koji će se dokazi izvesti i kojim redosledom, da li je bilo pitanja okrivljenom, svedocima ili veštacima, i kakvi su bili odgovori, da li je vršeno suočenje između okrivljenog i svedoka međusobno, da li je bilo predloga za dopunu dokaznog postupka te da li su oni usvojeni ili odbijeni, iskazi svedoka i nalazi i mišljenja veštaka, rezultati čitanja spisa uviđaja, da li je utvrđena disciplinska povreda, i ako jeste, njena pravna kvalifikacija, da li je okrivljeni odgovoran za izvršenu povredu, i ako jeste, koja mu se kazna izriče, da li postoji materijalna šteta, i ukoliko postoji, u kom iznosu i ko je dužan da je nadoknadi i u kom roku.


Zapisnik potpisuju članovi Komisije, zapisničar i okrivljeni.


Ako okrivljeni odbije da potpiše zapisnik uneće se razlog koji on iznese za to.

REŠENJE

Član 58.

Rešenje Komisije mora da sadrži:


– uvod,


– dispozitiv,


– obrazloženje,


– pouku o pravnom leku,


– potpis predsednika Komisije,


– pečat.


U uvodu se navodi sastav Komisije koja je odlučivala, po kom predmetu, da li je okrivljeni bio prisutan, kao i dan kada je rešenje doneto.


U dispozitivu se unosi kakva je odluka Komisije, odnosno generalije okrivljenog, da li je utvrđena disciplinska povreda ili ne, da li je konstantovana pravna kvalifikacija i koja, da li je utvrđena odgovornost i čija, da li je utvrđena kazna i koja, da li je utvrđena materijalna šteta, iznos štete, ko je dužan da je nadoknadi i u kom roku.


U obrazloženju se unosi po kojoj prijavi je postupala Komisija, kakva je odbrana okrivljenog, koji su dokazi izvedeni, i ocena tih dokaza, koje je činjenično stanje utvrđeno, kako je utvrđena pravna kvalifikacija, koje su olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, da li je došlo do primene odredbi o posebnom ublažavanju kazne i pooštravanju kazne i zašto.


U pouci o pravnom leku obaveštava se okrivljeni kome i u kom roku može da uputi pravni lek.

DRUGOSTEPENI POSTUPAK PRED UPRAVNIM ODBOROM

Član 59.

Na rešenje Komisije okrivljeni i podnosilac Zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema rešenja.


Žalba se podnosi u pismenom obliku Upravnom Odboru.


Po prijemu žalbe sekretar Lovačkog društva upoznaje predsednika Upravnog Odbora kako bi se ista uvrstila u dnevni red sednice Upravnog Odbora.


Upravnom Odboru se pripremaju pored žalbe, rešenja Komisije, kao i svi spisi iz disciplinskog postupka.


Na sednicu Upravnog Odbora na kojoj se odlučuje po žalbi, poziva se žalilac kao i predsednik Komisije, radi davanja razjašnjenja.


Na toj sednici mora se dati reč žaliocu da objasne žalbene navode.


Upravni Odbor je dužan da donese odluku po žalbi u roku od mesec dana od dana prijema iste.


Ako Upravni Odbor u navedenom roku ne odluči po žalbi smatraće se da je žalba usvojena i predmet se vraća Komisiji na ponovni postupak.

Član 60.

Upravni odbor, postupajući po žalbi, može doneti jedno od sledećih rešenja:


1. da se žalba odbije,


2. da se žalba zbog neblagovremenosti odbaci,


3. da se postupak zbog zastarelosti obustavi,


4. da se žalba usvoji i da se rešenje o kazni ili naknada štete preinači ublažavanjem kazne odnosno smanjivanjem naknade štete, a po žalbi podnosioca Zahteva i da se izrekne strožija kazna,


5. da se žalba usvoji i da se okrivljeni oslobodi od odgovornosti zbog izvršene povrede, ili oslobodi od dužnosti da naknadi štetu,

i
6. da se žalba usvoji, prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati Komisiji na ponovnu odluku.

Član 61.

Na postupak pred drugostepenim organom-Upravnim Odborom, sastav Upravnog Odbora, zapisnika, rešenja, itd. shodno se primenjuju pravila predviđena ovim Pravilnikom za postupak pred Komisijom, ukoliko poslovnikom o radu Upravnog Odbora ili drugim normativnim aktima nije drugačije predviđeno.

Član 62.

Rešenje Upravnog Odbora je konačno, protiv njega nije dopuštena žalba niti vođenje spora pred bilo kojim sudom.

Član 63.

Žalba na rešenje Komisije kojom je okrivljeni proglašen krivim ima suspenzivno dejstvo

Ako je izrečena kazna isključenja iz Lovačkog društva, postoji automatska suspenzija sve do odluke drugostepenog organa po žalbi.


EVIDENCIJA

Član 64.

O izvršenim kaznama vodi se evidencija kod sekretara Lovačkog društva.


Evidencija izvršenih kazni sadrži:


– prezime i ime člana Lovačkog društva,


– disciplinski postupak radi kojeg je kažnjen,


– vrsta izrečene kazne,


– šteta, njena visina, iznos koji je lovac dužan da plati,


– dan konačnosti rešenja o izvršenoj kazni,


– vreme izdržavanja kazne,


– dan kada je šteta nadoknađena,


– broj i datum rešenja kojim je kazna ublažena, oproštena ili brisana.

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 65.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli udruženja.


Predsednik Skupštine lovačkog društva

Pravilnik o članstvu

Na osnovu člana 21. Statuta Lovačkog društva Stara Pazova od 11.12.2010. godine, Skupština Lovačkog društva Stara Pazova, na sednici održanoj 04. marta 2011. godine, donela je

P R A V I L N I K O ČLANSTVU

  1. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim Pravilnikom se uređuju pitanja vezana za članstvo u Lovačkom društvu Stara Pazova, a naročito: vrste članova, način, uslovi i postupak prijema, prava i obaveze članova Lovačkog društva, kao i pitanja u vezi prestanka članstva u Lovačkom društvu.

Član 2.

Članstvo u Lovačkom udruženju se može steći na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom, Statutom Lovačkog društva i ovim Pravilnikom, a zasniva se na principima dobrovoljnosti i jednakosti.

  1. VRSTE ČLANOVA

Član 3.

Članstvo Lovačkog društva čine fizička i pravna lica koja to svojstvo mogu imati u skladu sa Zakonom i ovim Pravilnikom.

Član 4.

Članstvo Lovačkog društva sačinjavaju:

  • lovački podmladak,

  • članovi pripravnici,

  • redovni članovi,

  • počasni članovi,

  • povlašćeni članovi,

  • pomažući članovi.

Član 5.

Član Lovačkog društva može postati svaki državljanin Srbije koji je zainteresovan za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa u lovstvu; tradicije društvenog života i organizovanja lovaca u Staroj Pazovi, nastavljanje tradicije postojanja i rada lovačkog društva u Staroj Pazovi kao i očuvanje sećanja na istoriju društvenog života i delovanje lovaca iz Stare Pazove, a pod uslovima propisanim ovim Pravilnikom i drugim propisima ako je između ostalog zainteresovan i za uzgoj, zaštitu i lov divljači, kao i zaštitu životne sredine, te da ima izraženu ljubav prema prirodi i druženju.

Član 6.

Status člana lovačkog podmladtka stiče maloletno lice do 14 godina života ako je izjavu o pristupanju da njegov zakonski zastupnik, a posle 14 godina ako je na njegovo učlanjenje dao svoju saglasnost pod uslovom da su izjave date u pisanoj formi sa overenim potpisom zakonskog zastupnika.

Sa statusom pripadanika lovačkog podmlatka član može biti do navršene 18. godine života.

Član 7.

Status člana pripravnika stiče se na osnovu pismeno izražene želje u formi molbe i pozitivne odluke Upravnog odbora lovačkog društva.

Pripravnički staž traje najmanje godinu dana.

Član 8.

Prava i dužnosti pripravnika i Lovačkog društva za vreme trajanja pripravničkog staža utvrđeni su Pravilnikom o programu i uslovima za polaganje lovačkog ispita koji je doneo Lovački savez Srbije.

Član 9.

Status redovnog člana Lovačkog udruženja stiče se nakon uspešno završenog pripravničkog staža i položenog lovačkog ispita.

Redovnim članom može se postati i bez polaganja lovačkog ispita pod uslovima utvrđenim u Pravilniku iz člana 8. ovog Pravilnika.

Član 10.

Počasnim članom može biti proglašen član Lovačkog društva koji svojim radom i zalaganjem pokaže, osnosno ostvari poseban doprinos u izvršavanju zadataka i ciljeva Lovačkog društva u njegovom radu i unapređenju.

Počasnim članom mogu biti proglašeni i članovi koji su teški invalidi, teški vojni invalidi i teški invalidi rada.

Počasnim članom Lovačkog društva mogu biti proglašeni i članovi drugih lovačkih društva kao i druga lica pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Član 11.

Počasni član Lovačkog društva je oslobođen obaveze plaćanja prema Lovačkom društvu, s tim da je obavezan da u punom iznosu plaća članarinu Lovačkom savezu Srbije i naknadu za korišćenje odstreljene divljači (sve u skladu sa posebnim odlukama Lovačkog udruženja koje gazduje lovištem).

Počasni članovi imaju ista prava i dužnosti kao i redovni članovi, s tim što deo obaveza počasnih članova u pogledu članarine i radnih dana na sebe preuzima lovačko društvo.

Počasni članovi su oslobođeni radne obaveze, a članarinu plaćaju u visini koja obezbeđuje pokrivanje troškova nabavke lovne karte i članskog doprinosa višim savezima.

Upravni odbor Lovačkog društva vodi evedinciju o počasnim članovima, posebno vodeći računa da broj počasnih članova ne može preći 5% od ukupnog broja članova Lovačkog društva.

Član 12.

Povlašćenim članom Lovačkog društva proglašava se član koji je navršio 65 godina života i najmanje 25 godina neprekidnog lovačkog staža.

Povlašećnim članom Lovačkog društva mogu biti proglašeni i invalidi prve kategorije sa neprekidnim lovačkim stažom od najmanje 20 godina.

Povlašćeni član Lovačkog društva plaća 50% od utvrđene članarine Lovačkom društvu, a u punom iznosu članarine višeim savezima i naknadu za korišćenje odstreljene divljači.

Povlašćeni član Lovačkog društva nije oslobođen radnih akcija, ali se pri određivanju radnih obaveza vodi računa o njihovim fizičkim i zdravstvenim mogućnostima.

O proglašenju za povlašćenog člana na predlog Upravnog odbora odluku donosi Skupština Lovačkog društva.

Član 13.

Počasnim i povlašćenim članom ne može postati lovac koji je disciplinski kažnjavan ili koji je krivično kažnajvan zbog krivičnog dela iz oblasti lovstva.

Član 14.

Status pomažućih (pridruženih) članova stiču pravna i fizička lica koja izraze pismeno želju za sticanjem takvog statusa.

Upravni odbor lovačkog društva će doneti odluku o prijemu u članstvo iz prethodnog stava ukoliko je ono motivisano za prijem u članstvo motivisan ostvarenjem ciljeva iz člana 5. ovog Pravilnika.

Pomažući članovi angažovani svojim materijalnim i tehničkim sredstvima vrše određene poslove od interesa za Lovačko društvo.

Predstavnici pravnog lica i fizička lica, kao pomažući članovi ne mogu učestvovati u lovu.

  1. POSTUPAK, NAČIN I USLOVI PRIJEMA

Član 15.

U članstvo Lovačkog društvo zainteresovano lice može biti primljeno na osnovu pismene molbe.

Molba iz prethodnog stava sadrži: ime i prezime, datum i mesto rođenja, JMBG i prebivalište podnosioca molbe. Pored toga, molba mora sadržati izjavu da u slučaju prijema podnosilac molbe prihvata sve materijalne i druge obaveze prema lovačkom društvu. Takođe u molbi mora biti izjava kojom podnosilac molbe tvrdi da ispunjava uslove iz čl. 16. ovog Pravilnika. Na kraju molba mora biti svojeručno potpisana i datirana.

Obrazac molbe za prijem u članstvo Lovačkog društva propisuje Upravni odbor Lovačkog društva.

Član 16.

Upravni odbor lovačkog društva će doneti odluku o prijemu u Lovačko društvo podnosioca molbe pod uslovom da podnosilac molbe:

  • ispunjava starosne uslove propisane ovim Pravilnikom ,

  • prihvata materijalne i druge obaveze prema Lovačkom društvu i višim savezima,

  • nije prethodno isključen iz drugog lovačkog društva,

  • nije osuđivan, niti se vodi istražni postupak za krivična dela protiv života i tela, i iz oblasti lovstva, (a sve u skladu sa Krivičnim zakonikom koji se odnosi na prezumpciju nevinosti i pravne posledice brisanja osude)

  • da je državljanin Republike Srbije.

Član 17.

Upravni odbor u postupku razmatranja podnete molbe svim raspoloživim sredstvima utvrđuje postojanje ili nepostojanje činjenica iz prethodnog člana i na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja donosi odluku.

Prilikom donošenja odluke o prijemu u članstvo Lovačkog društva lovačkog podmlatka i lovaca – pripravnika Upravni odbor lovačkog društva istovremeno određuje i instruktora – lovca saglasno odredbama Pravilnika iz čl. 8. ovog Pravilnika.

Član 18.

Ukoliko Upravni odbor lovačkog društva odluči da ne primi u članstvo podnosioca molbe, on može izjaviti žalbu Skupštini Lovačkog društva u roku od 8 dana od dana prijema obrazložene odluke Upravnog odbora lovačkog društva.

Odluka Skupštine Lovačkog društva je konačna.

Član 19.

Članovi – pripravnici su dužni da u roku koji utvrdi Upravni odbor Lovačkog društva uplate četvorostruki iznos članarine utvrđene za lovnu godinu u kojoj je odluka o prijemu doneta. 1/4 iznosa se koristi za redovne obaveze lovačkog društva utvrđene finansijskim planom, a 3/4 iznosa se namenski usmeravaju za finansiranje unapređenja uzgoja i zaštite divljači.

Član 20.

Lovačko društvo je dužno organizovati seminare i predavanja za lovce – pripravnike, kojima je prisustvo istim lovačka obaveza. Lovačko društvo je dužno obezbediti sredstva za nabavku potrebne stručne literature.

  1. PRAVA I OBAVEZE

Član 21.

Prava i dužnosti članova – pripravnika, redovnih, počasnih i povlašćenih članova su:

  • da učestvuju u radu i odlučuju na sednicama Skupštine,

  • da biraju i budu birani u organe lovačkog društva,

  • da budu informisani o radu organa lovačkog društva, a naročito o finansijskom poslovanju,

  • da aktivno učestvuju u izvršavanju svih zadataka,

  • da se pridržavaju svih propisa i akata koji uređuju oblast lovstva,

  • da dosledno i bez izuzetaka poštuju lovnu etiku,

  • da blagovremeno ispunjavaju svoje finansijske i radne obaveze,

  • da ispunjavaju druge obaveze i ostvaruju druga prava utvrđena Zakonom i drugim aktima.

  1. MIROVANJE ČLANSTVA

Član 22.

Član Lovačkog udruženja po osnovu obaveza prema lovačkom društvo može na osnovu odluke Upravnog odbora Lovačkog društva ostvariti pravo na mirovanje članstva.

Za vreme mirovanja članstva član Lovačkog društva je oslobođen radnih obaveza i finansijskih obaveza prama višim savezima.

Za vreme mirovanja članstva član Lovačkog društva je obavezan plaćati 50% od utvrđene članarine Lovačkom društvu.

Član 23.

Period u kojem je trajalo mirovanje članstva ne uračunava se članu Lovačkog društva u vreme potrebno za ostvarivanje prava za proglašenje za povlašćenog člana.

Član 24.

Odluka o mirovanju članstva se donosi na osnovu pismenog zahteva i odgovarajućih dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 25. ovog Pravilnika.

Član 25.

Odluka o mirovanju članstva se može doneti u slučaju da član Lovačkog udruženja:

  • boluje duže vreme od bolesti koja ga sprečava da izvršava svoje obaveze prema lovačkom društvu,

  • odlazi na dobrovoljno odsluženje vojnog roka,

  • odlazi ili se nalazi na privremenom radu u inostranstvu,

  • ima drugu opravdanu obavezu zbog koje ne može izvršavati svoje lovačke obaveze.

Mirovanje članstva se ne može odboriti članu koji nije u mogućnosti da izmiruje svoje finasijske obaveze prema lovačkom društvu.

  1. PRESTANAK ČLANSTVA

Član 26.

Članstvo u Lovačkom udruženju prestaje:

  • zbog smrti člana,

  • nakon izricanja disciplinske mere trajnog isključenja iz članstva.

  • neizvršavanjem finansijskih obaveza u rokovima utvrđenim odlukama organa lovačkog društva,

  • istupanjem iz članstva.

U slučaju iz alineje 3. prethodnog stava ne vodi se disciplinski postupak, već Upravni odbor Lovačkog društva konstatuje tu činjenicu i pismeno obaveštava člana da mu je članstvo prestalo zbog neizvršavanja finansijskih obaveza prema lovačkom društvu.

  1. LOVAČKI PODMLADAK

Član 27.

Kao posebnu vrstu članstva, Upravni odbor Lovačkog udruženja formira Lovački podmladak.

Formiranje Lovačkog podmlatka vrši se posebno odlukom u skladu sa Statutom Lovačkog društva i ovim Pravilnikom.

Član 28.

Članovi Lovačkog podmlatka svoja prava i obaveze ostvaruju u okviru lovačkih društava kao sastavnih delova Lovačkog udruženja.

Upravni odbor lovačkog društva vrši prijem u Lovački podmladak na osnovu pismene molbe.

Molbu iz prethodnog stava u ime lica koje želi postati član Lovačkog podmlatka podnosi njegov roditelj ili staratelj.

Sadržina molbe iz stava 2. ovog člana mora biti identična molbi iz člana 15. ovog Pravilnika.

Član 29.

U cilju sprovođenja vaspitno – obrazovnog programa lovačka društva posebnom odlukom određuju Komisiju za lovački podmladak, koja ima tri člana.

Vaspitno – obrazovni program iz prethodnog stava donosi Upravni odbor Lovačkog društva.

Član 30.

Član Lovačkog podmlatka može postati lice koje ispunjava uslove iz člana 14. ovog Pravilnika, s tim da mora imati najmanje 12, a najviše 17.

Član 31.

Članovi Lovačkog podmlatka plaćaju godišnju članarinu u iznosu određenom posebnom odlukom Upravnog odbora Lovačkog društva.

Pored obaveze plaćanja članarine, članovi Lovačkog podmlatka imaju i radnu obavezu koju izvršavaju u obimu i na način određen vaspitno – obrazovnim programom.

Član 32.

Prilikom prijema članova Lovačkog podmlatka za člana pripravnika, obaveza ulaganja za unapređenje uzgoja i zaštite divljači umanjuje se srazmerno stažu u podmlatku i to tako što se za svaku godinu staža obaveza umanjuje za 20%.

Član 33.

Članovi Lovačkog podmlatka ne mogu učestvovati u izvršenju lova, izuzev u slučajevima i na način određen Vaspitno – obrazovnim programom.

Član 34.

Članovi Lovačkog podmlatka mogu prisustvovati radu organa lovačkog društva, ali bez prava učešća i odlučivanja.

Članovi Lovačkog podmlatka ne mogu biti birani u organe lovačkog društva.

Prisustvo članova Lovačkog podmlatka sednicama Skupštine lovačkog društva ne uračunava se u kvorum.

Član 35.

O članovima Lovačkog podmlatka se vodi posebna evidencija u lovačkom društvu.

Članovima Lovačkog podmlatka se izdaje članska karta, kao i drugim članovima Lovačkog društva.

Član 36.

Lica koja su primljena u lovačke podmlatke lovačkog društava pre stupanja na snagu ovog Pravilnika postaju članovi Lovačkog podmlatka Lovačkog društva bez ponavljanja postupka prijema, bez obzira da li ispunjavaju uslove utvrđene ovim Pravilnikom.

  1. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 38.

Za izvršenje svih poslova u vezi ostvarivanja prava i dužnosti članova koji imaju administrativno – tehnički i stručni karakter odgovoran je Upravni odbor lovačkog društava.

U roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika Upravni odbor Lovačkog društva je dužan pripremiti predloge svih akata i obrazaca za ostvarivanje prava članova Lovačkog društva po osnovu ovog Pravilnika (članske karte, obrasci molbi, odluka i sl.).

Član 39.

Prijem molbi za prijem u Lovačko društvo vrši se do 31. decembra, a Upravni odbor o podnetim molbama rešava do 31. januara tekuće godine.

Molbe se predaju sekretaru Upravnog odbora, koji je ujedno i izvestilac Upravnom odboru o podnetim molbama.

Član 40.

Kada se u članstvo Lovačkog društva prima lice koje je već član drugog lovačkog društva, njegova finansijska obaveza se sastoji u plaćanju članarine, računajući i deo namenjenog za unapređenje uzgoja i zaštite divljači (za unošenje divljači).

Član 41.

Stečena prava članova Lovačkog društva, koja su ostvarili po osnovu opštih akata koji su bili na snazi pre donošenja ovog Pravilnika ostaju neizmenjena (status počasnih članova i sl.).

Član 42.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja.

LOVAČKO DRUŠTVO STARA PAZOVA

SKUPŠTINA LOVAČKOG DRUŠTVA

Broj: _______/2011

04.03.2011. godine P r e d s e d n i k

STARA PAZOVA _____________________

Pravilnik o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači

Na osnovu člana 21. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja sporazumno donose

P R A V I L N I K
O PROGLAŠAVANJU LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI,
TRAJANJU LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE
DIVLJAČI U OTVORENIM I OGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM
DELOVIMA LOVIŠTA I POLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI, KAO I
MERAMA ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA TRAJNO
ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 75/10 od 20. oktobra 2010. godine)

I. UVODNA ODREDBA

 Član 1.

Ovim pravilnikom proglašavaju se  lovostajem zaštićene vrste divljači, trajanje lovne sezone  na lovostajem zaštićene vrste divljači  u otvorenim i ograđenim lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao  i mere zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

II. LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI, TRAJANJE LOVNE SEZONE NA LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI U OTVORENIM IOGRAĐENIM LOVIŠTIMA, OGRAĐENIM DELOVIMA LOVIŠTA IPOLIGONIMA ZA LOV DIVLJAČI

Član 2.

Lovostajem zaštićene vrste divljači su:

1. krupna divljač:

 – divokoza (Rupicapra rupicapra L.),

 – muflon (Ovis aries musimon Pall.),

 – srna (Capreolus capreolus L.),

 – jelen evropski, jelen običan (Cervus elaphus L.),

 – jelen lopatar (Dama dama L.),

 – jelen virdžinijski (Odocoileus virginianus),

 – divlja svinja (Sus scrofa L.);

2. sitna divljač:

1)  dlakava divljač:

vuk (Canis lupus L .),

šakal (Canis aureus L.),

– lisica (Vulpes vulpes L.),

divlja mačka (Felis silvestris Schr.), – kuna belica (Martes foina EHR.),

– kuna zlatica (Martes martes L.),

– jazavac (Meles m e le s L .),

zec (Lepus europaeus Pall.),

– sivi puh (Glis glis),

ondatra (Ondatra zibethica L .),

veverica (Sciurus vulgaris L.),

rakunoliki pas (N yctereutes procyonoides), – nutrija (M yocastor coypus);

2) pernata divljač:

– divlja patka kržulja, krdža (A n as c r e cc a L.), divlja patka zviždara (A n as p en e lo p e L .),

divlja patka gluvara (Anas platyrhynchos L.),

divlja patka pupčanica, grogotovac (A nas qu erquedula L .),

divlja patka riđoglava (Aythya ferina L.),

divlja guska lisasta (Anser albifrons Scopoli.),

divlja guska glogovnjača (Anser fabalisLatham.), – šumska šljuka (Scolopax rusticola L.), divlji golub grivnaš (Columba palumbus L.), – gugutka (Streptopelia decaocto ),

– grlica (Streptopelia turtur),

– prepelica (Coturnix coturnix L.),

poljska jarebica (Perdix perdix L.), fazan (Phasianus sp. L.),

– crna liska (Fulica atra L.),

– sojka (Garrulus glandarius L.),

– barska kokica (Gallinula chloropus), – gačac (Corvus frugilegus L.).

Član 3.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih autohtonih vrsta divljači vrši se u otvorenim i ograđenim lovištima, kao i u ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom gazdovanja lovištem korisnika lovišta (u daljem tekstu: godišnji plan).

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih alohtonih vrsta krupne divljači (jelen lopatar, jelen virdžinijski i muflon) vrši se isključivo u ograđenim lovištima ili ograđenim delovima lovišta, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Član 4.

Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači (u daljem tekstu: lovna sezona) određuje se prema vrsti lovostajem zaštićene divljači, u zavisnosti od njenih bioloških karakteristika i ekoloških uslova staništa u kome se nalazi.

Za sitnu divljač iz veštačke proizvodnje koja se lovi na poligonima za lov divljači lovna sezona traje tokom cele godine, u skladu sa godišnjim planom korisnika lovišta.

Trajanje lovne sezone dato je u Prilogu Trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5.

Hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači vrši se u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim propisom.

Korisnik lovišta vrši hvatanje lovostajem zaštićene vrste divljači u skladu sa planskim dokumentima za gazdovanje lovištem, i to:

1)  krupne divljači tokom cele godine, osim ženskih grla krupne divljači u periodu kada su visoko gravidne ili kad vode mladunce mlađe od 30 dana;

2)  zečeva od 15. oktobra do 31 . januara;

3)  sitne divljači iz veštačkog uzgoja za lov na poligonima za lov divljači tokom cele godine.

Izuzetno od stava 2. tačka 3) ovog člana hvatanje ostalih vrsta sitne divljači vrši se uz saglasnost nadležnog organa, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

III. MERE ZAŠTITE I REGULISANJA BROJNOSTI POPULACIJA
TRAJNO ZAŠTIĆENIH I LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJAČI

Član 6.

Zaštićene vrste divljači štite se ograničenjem korišćenja, zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima se nanosi šteta vrstama i njihovim staništima, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonima.

Trajno zaštićene vrste divljači mogu da se koriste u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode.

Član 7.

Zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači sprovodi se preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti, kao što su:

1)     praćenje stanja populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači i činilaca njihovog ugrožavanja, a naročito praćenje i ublažavanje negativnih posledica uticaja promene klime na lovostajem zaštićene vrste divljači i njihova staništa;

postizanje optimalne brojnosti lovostajem zaštićenih vrsta divljači u skladu sa programom razvoja lovnog područja koji donosi ministarstvo nadležno za poslove lovstva;

3)   realizacija lovnih aktivnosti u skladu sa planskim dokumentima korisnika lovišta;

4)   osnivanje uzgajališta i uzgajališta posebne namene;

5)   reintrodukcija lovostajem zaštićenih vrsta divljači, odnosno gajenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači u uslovima van prirodnog staništa (ex situ) i na prirodnom staništu (in situ) radi njihovog vraćanja u prirodu;

6)   praćenje stanja migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači, područja značajnih za razvojni ciklus vrste, kao i staništa migratornih lovostajem zaštićenih vrsta divljači (zimovališta, odmarališta, migratorni koridori);

7)   premeštanje jedinki lovostajem zaštićenih vrsta divljači u slučaju akcidentnih situacija (zagađenja vazduha, vode i zemljišta, požari, poplave i sl.), ako za to postoje odgovarajući uslovi;

8)   biotehničke mere za zaštitu staništa i očuvanje biodiverziteta;

9)   sanacija i revitalizacija oštećenih staništa;

10)sprovođenje kompenzacijskih mera uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet i unošenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači na druge lokalitete u cilju povećanja brojnosti;

11)podrška naučnim istraživanjima, obrazovnim aktivnostima i popularizaciji očuvanja i zaštite lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Član 8.

Regulisanje brojnosti zaštićenih vrsta divljači u lovnom području vrši se na osnovu programa razvoja lovnog područja radi postizanja i održavanja optimalne brojnosti zdrave i normalno razvijene divljači, koja će uz najpovoljniju starosnu, polnu i trofejnu strukturu dati maksimalni godišnji prirast, a koja pričinjava minimalnu štetu na staništu na kome se nalazi.

I V. ZAVRŠNA ODREDBA

Član 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj: 110-00-110/2/2010-03                                               

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Oliver Dulić

Broj: 110-00-136/2010-09                                                  

U Beogradu, 27. septembra 2010. godine

MINISTAR dr Saša Dragin

PRILOG

TRAJANJE LOVNE SEZONE NA
LOVOSTAJEM ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLJAČI

1. Određene vrste lovostajem zaštićene divljači love se u sledećem periodu lovne godine:

Red.

broj

VRSTA

Srpski naziv

VRSTA

Naučni naziv

POL

DIVLJAČI

TRAJANJE

LOVNE

SEZONE

MAM MALIA- SISARI

1.

Divokoza

Rupicapra

divojarac

1. 7. – 31. 1.

1. 9. – 31. 1.

rupicapra

divokoza i

divojare

2.

Muflon

Ovis musimon

muflon

1. 1. – 31.12.

muflonka i

muflonsko

jagnje

1.10. – 31. 1.

3.

Srna

Capreolus

capreolus

srndać

15. 4. – 30. 9.

srna i lane

1. 9. – 31. 1.

4.

Jelen

evropski,

jelen obični

Cervus elaphus

jelen

1. 8. – 15. 2.

košuta i

jelensko tele

1. 8. – 15. 2.

5.

Jelen lopatar

C e r v us d am a

jelen lopatar

1. 9. – 15. 2.

košuta i

jelenče

1. 9. – 15. 2.

6.

Jelen

virdžinijski

Odocoileus

virginianus

jelen

virdžinijski

1. 9. – 15.2.

košuta i

jelensko tele

1. 9. – 15. 2.

7.

Divlja svinja

S us sc rofa

vepar

1. 1. – 31.12.

krmača

1. 7. – 31. 1.

nazime do dve

godine

starosti

1. 1. – 31 .12.

8.

Vuk *

Canis lupus

vuk

1. 1. – 31.12.

vučica i štene

1. 7. – 28. 2.

9.

Šakal

Canis aureus

1. 1. – 31.12.

10.

Lisica

V ulpes vulpes

1. 1. – 31.12.

11.

Divlja

mačka**

Felis silvestris

1. 7. – 28. 2.

12.

Kuna belica**

M artes foina

1.10. – 28. 2.

13.

Kuna zlatica

M artes martes

1.10. – 28. 2.

14.

Jazavac**

M eles meles

1. 7. – 28. 2.

15.

Zec

Lepus

europaeus

15.10. – 31.12.

16.

Sivi puh

Glis glis

1. 8. – 31. 3.

17.

Ondatra

Ondatra

zibethica

1. 1. – 31.12.

18.

Veverica

Sciurus

vulgaris

1. 8. – 31. 3.

19.

Rakunoliki

pas

Nyctereutes

procyonoides

1. 1. – 31.12.

20.

Nutrija

M yocastor

coypus

1. 1. – 31.12.

AVES – PTICE

1.

Divlja patka

kržulja, krdža

A nas crecca

1. 9. – 28. 2.

2.

Divlja patka

zviždara

A nas penelope

1. 9. – 28. 2.

3.

Divlja patka

gluvara

Anas

platyrhynchos

1. 9. – 28. 2.

4.

Divlja patka

pupčanica,

grogotovac

A nas

querquedula

1. 9. – 28. 2.

5.

Divlja patka

riđoglava

A ythya ferina

1. 9. – 28. 2.

6.

Divlja guska

lisasta

Anser

albifrons

1.10. – 28. 2.

7.

Divlja guska

glogovnjača

Anser fabalis

1.10. – 28. 2.

8.

Šumska

šljuka***

Scolopax

rusticola

1.10. – 31. 1.

9.

Divlji golub

grivnaš

Columba

palumbus

1. 8. – 28. 2.

10.

Gugutka

Streptopelia

d ecao cto

1. 8. – 28. 2.

11.

Grlica

S trep to p elia

turtur

1. 8. – 30. 9.

12.

Prepelica

C oturnix

coturnix

1. 8. – 30. 9.

13.

Poljska

jarebica

Perdix perdix

15.10. – 30.11.

14.

Fazan iz

slobodne

prirode

Phasianus

colchicus

1.10. – 31.1.

15.

Crna liska

Fulica atra

1. 9. – 28. 2.

16.

Barska kokica

G all in u la

c h lo r opus

1.10. – 28. 2.

17.

Sojka

G arrulus

glandarius

1. 8. – 28. 2.

18.

Gačac

Corvus

frug i leg us

1. 8. – 28. 2.

19.

Veliki

kormoran* * * *

Phalacrocorax

carbo

1. 1. – 31.12.

20.

Jastreb

kokošar * * * *

Accipter

gentilis

1. 1. – 31 .12.

21.

Siva čaplja

****

Ardea cinerea

1. 1. – 31.12.

Napomena:

*vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

**vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja vrsta;

***vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;

* * * * vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu sa planskim dokumentom korisnika lovišta.

2.  Grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima organizuje se u periodu od 1 .oktobra do 31. januara.

Izuzetno, korisnik lovišta može organizovati grupni lov divljih svinja u otvorenim lovištima i izvan lovne sezone samo na osnovu naloga lovnog inspektora.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz prethodnog stava ove tačke mora da obavesti lovnog inspektora o vršenju grupnog lova na divlje svinje najmanje 48 sati pre početka lova, radi nadzora nad organizacijom grupnog lova divljih svinja, kontrole izlova i prometa ulovljene divljači i njenih delova.

Korisnik lovišta koji je dobio nalog iz stava 2. tačke 2. ovog priloga mora odmah po izvršenom grupnom lovu divljih svinja da obavesti nadležnu veterinarsku službu radi veterinarsko- sanitarnog pregleda odstreljene divljači.

3.  Grupni lov vuka, šakala i lisice organizuje se u periodu od 1. oktobra do 28. februara.

Pravilnik o uslovima za stavljanje u promet…

Na osnovu člana 67. stav 5. Zakona o divljači i lovstvu
(„Službeni glasnik
RS”, broj 18/10),
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede,
donosi

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA STAVLJANJE U PROMET I NAČINU OBELEŽAVANJA ULOVLJENE
DIVLJAČI I TROFEJA DIVLJAČI, KAO I O NAČINU VOĐENJE
EVIDENCIJE

(Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 16/12 od 7.3.2012. godine)

 Član 1.

Ovim  pravilnikom  bliže  se  propisuju  uslovi  za  stavljanje  u  prometulovljene divljači i trofeja divljači, način obeležavanja ulovljene divljači i trofejadivljači, izgled i sadržina obrasca propratnice, odnosno trofejnog lista i načinnjihovog izdavanja, kao i način vođenja evidencije trofeja i izdatih propratnica itrofejnih listova.

 Član 2.

Kada se stavlja u promet, radi ostvarivanja i obezbeđivanja sledljivosti odmesta ulova do krajnjeg korisnika, ulovljena divljač mora da bude obeležena i mora da bude izdata prateća dokumentacija za tu divljač, u skladu sa  zakonom kojim se uređuje lovstvo i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 3.

Ulovljena divljač i trofeji divljači stavljaju se u promet ako:

1)  su  obeleženi  evidencionom  markicom  za  obeležavanje  ulovljene divljači (u daljem tekstu: markica), koja se evidentira u Centralnoj bazi podataka u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo;

2) je izvršena službena kontrola odstreljene divljači i trofeja divljači, u  skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo  (u daljem tekstu: službena kontrola);

3) je izvršeno vađenje unutrašnjih organa odstreljene krupne divljači pre pomeranja sa mesta odstrela i njihovo pakovanje u plastičnu kesu u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo od strane lica koje vrši stručne poslove gazdovanja lovištem/lovočuvara ili pratioca;

4)  je obezbeđena dokumentacija koja prati ulovljenu divljač u prometu u skladu  sa  propisima  kojima  se  uređuje  lovstvo  i  propisima  kojima  se  uređuje veterinarstvo.

Član 4.

Markica iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika mora biti:

1)  izrađena  od  savitljivog  plastičnog  i  otpornog  materijala  za  čiju upotrebu u ove svrhe ovlašćena institucija za kontrolu sirovinskog sastava materijala i njegovih fizičko-hemijskih  i toksikoloških svojstava izdaje atest, koji odgovara uslovima JUS-ISO 2814-2 odnosno ISO 2812-2, kao i standardima ISO 37, ISO 527-1,3, ISO 815, ISO 868, ISO 6427, ISO 7111, ISO 9352;

2) laka za čitanje, sa zaštićenim i neizbrisivim natpisom koji je laserski odštampan;

3)  izrađena  tako da se  ne  može  ponovo iskoristiti,  odnosno  tako da uklanjanje sa obeležene divljači nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja;

4) dizajnirana tako da ostane trajno pričvršćena;

5) netoksična i neškodljiva po zdravlje i bezbednost.

Markica je dužine najmanje 250 mm  i  sastoji se od osnovnog dela na kome se nalazi odgovarajući natpis i perforacija za provlačenje užeg dela markice i užeg dela za provlačenje na kome se nalazi nazubljeni deo, čiji je izgled prikazan na Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

  Natpis  na  osnovnom  delu  markice  sadrži  dvoslovnu/troslovnu  oznaku divljači, šestocifreni serijski broj počevši od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 5.

Trup odstreljene krupne divljači obeležava se markicom posle izvršenog vađenja unutrašnjih organa tako što se markica provlači između kostiju podlaktice ili kroz kožu na trbušnoj duplji na način da se uži deo provlači kroz perforaciju i zateže tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Trofej odstreljene divljači obeležava se markicom tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Markicom se obeležava i plastična kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači na način da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

U slučaju da odstreljenu divljač, trofeje divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači nije moguće obeležiti markicom (npr. markice su izgubljene/oštećene usled nestručnog rukovanja), odstreljena divljač, trofeji divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači obeležavaju se brojem evidencione markice tako što se taj broj prepisuje iz dozvole za lov na delove plastike, kartona ili platna koji se čvrsto vezuju za trup, trofej ili kesu na kojima ostaju do momenta službene kontrole.

Posle izvršenog obeležavanja sa trupom i unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači postupa se u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 6.

Markica se pribavlja u skladu sa planom odstrela divljači predviđenim Godišnjim planom gazdovanja lovištem za narednu lovnu godinu (u daljem tekstu: Godišnji plan).

Svaka izdata, kao i svaka neiskorišćena markica iz prethodne lovne godine posebno se evidentira u Centralnoj bazi podataka prema korisniku lovišta kome je izdata.

Evidencija iz stava 2. ovog člana sadrži i podatke o izgubljenim i markicama oštećenim usled nestručnog rukovanja, a koje su izdate za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov.

Markice koje su izgubljene ili oštećene usled nestručnog rukovanja evidentiraju se kao markice iskorišćene za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov, o čemu se obaveštava ministarstvo nadležno za poslove lovstva.

Član 7.

Ulovljena divljač stavlja se u promet samo ako je obeležena i ako je za nju izdata propratnica u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 8.

Trofej odstreljene divljači stavlja se u promet samo ako je obeležen i ako je za njega izdat trofejni list u skladu sa ovim pravilnikom, kao i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 9.

Korisnik lovišta obezbeđuje da se službena kontrola odstreljene divljači i njenih delova vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 10.

Krupna divljač koja se lovi radi preseljenja ili u naučnoistraživačke svrhe, obeležava se tako da se markica pričvrsti oko noge ili rogova/rogovlja tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 11.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene krupne divljači sa pripadajućim delovima sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom.

Član 12.

Markica kojom je obeležena kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači skida se prilikom službene kontrole odstreljene divljači, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Markica kojom je obeležen trup odstreljene krupne divljači, kao i markica kojom je obeležen trofej odstreljene krupne divljači ne skida se u prometu, odnosno do krajnjeg korisnika.

Član 13.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje:

1)       trofeja divljači, i to: rogova kod muflona i divojarca/divokoze, rogovlja kod jelena običnog, jelena lopatara, jelena virdžinijskog i srndaća i kljova kod divljeg vepra;

2)   trupa divljači;

3)   unutrašnjih organa iz člana 5. stav 3. ovog pravilnika.

Markica za obeležavanje odstreljene jedinke trofejne krupne zveri/sitne dlakave divljači izrađuje se kao trodelna, a pojedinačni delovi markice koriste se za obeležavanje trupa, lobanje i krzna.

Član 14.

Markica za uhvaćenu krupnu divljač je žute boje, a markica za odstreljenu krupnu divljač /trofejne krupne zveri i trofejnu sitnu divljač je bele boje i sadrže sledeće podatke za:

1)  jelena običnog: JO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

2)  jelena lopatara: JL 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

3)  jelena virdžinijskog: JV 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

4)  srnu običnu: SO 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

5)  divokozu: DK 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

6)  muflona: MF 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

7)  divlju svinju: DS 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

8)  vuka: VU 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

9)  šakala: ŠA 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

10)       lisicu: LI 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu;

11)       za trofejnu sitnu divljač: prva dva slova naziva divljači na srpskom

jeziku i u nastavku 000001 SRB ili APV/APKiM i tekuću lovnu godinu.

Član 15.

Odstreljena sitna divljač obeležava se pri prvom kontaktu sa odstreljenom divljači.

Obeležavanje odstreljene sitne dlakave/pernate divljači vrši se stezanjem markice oko vrata/noge divljači tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.

Pomeranje, prenos, odnosno transport odstreljene sitne divljači sa mesta odstrela u lovištu do mesta službene kontrole iz člana 9. ovog pravilnika vrši se nakon obeležavanja na način propisan ovim pravilnikom i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Član 16.

Za obeležavanje sitne divljači dlakave/pernate koristi se jednodelna markica izrađena od plastike koja se sastoji od osnovnog dela sa perforacijom za provlačenje i užeg dela za provlačenje.

Na osnovnom delu markica sadrži oznaku SDD za sitnu dlakavu divljač, odnosno SPD za sitnu pernatu divljač, šestocifreni serijski broj koji počinje od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.

Član 17.

Propratnica za ulovljenu divljač je formata A6 (dimenzija 105h148 mm) i data je na Obrascu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Propratnica iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)  naziv lovišta;

2)  naziv i sedište korisnika lovišta;

3)  naziv: „PROPRATNICA ZA ULOVLJENU DIVLJAČ”;

4)  ime i prezime lica koje prevozi ulovljenu divljač;

5)  JMBG/registarski broj lične karte;

6)  odredište krajnjeg korisnika;

7)  vrstu ulovljene divljači;

8)  broj jedinki i masa ulovljene divljači;

9)  broj evidencione markice za obeležavanje divljači;

10)       broj Potvrde o bezbednosti mesa i organa divljači za ishranu ljudi u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo;

11)       registarski broj vozila kojim se prevozi ulovljena divljač;

12)       datum izdavanja propratnice;

13)       potpis ovlašćenog lica i pečat.

Član 18.

Propratnica za ulovljenu divljač sačinjava se u tri istovetna primerka, od kojih se jedan predaje licu koje prevozi ulovljenu divljač, a dva primerka ostaju korisniku lovišta kao evidencija izdatih propratnica.

Član 19.

Trofejni list je formata A6 (105h148 mm) i dat je na Obrascu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Trofejni list iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)  na prvoj strani (spoljašnjoj):

(1) naziv i sedište korisnika lovišta,

(2) naziv: ,,TROFEJNI LIST”,

(3) naziv vrste divljači na srpskom i latinskom i broj C IC poena,

(4) ime i prezime lovca,

(5) naziv lovišta,

(6) datum lova;

2)  na drugoj i trećoj strani (unutrašnjoj):

(1) tabelarni prikaz CIC formule za vrstu divljači za koju se izdaje trofejni list,

(2) registarski broj ,

(3) datum ocenjivanja,

(4) ime i prezime članova komisije za ocenjivanje trofeja i broj uverenja,

(5) mesto za pečat i potpis odgovornog lica korisnika lovišta; 4) na četvrtoj strani (spoljašnjoj):

(1) mesto za opis lova (ukoliko lovac zahteva).

Član 20.

Trofejni list se izdaje za trofeje sledećih vrsta divljači:

Lisica

/ Vulpes vulpes /

lobanja

Jazavac

/ Meles meles /

lobanja

Rakunoliki pas

/ Nyctereutes procyonoides /

lobanja

Divlja mačka

/ Felis silvestris /

lobanja, krzno

Ris

/ Lynx lynx /

lobanja, krzno

Šakal

/ Canis aureas /

lobanja, krzno

Vuk

/ Canis lupus /

lobanja, krzno

Medved

/ Ursus arctos /

lobanja, krzno

Divlja svinja

/ Sus scrofa /

kljove

Srna

/ Capreolus capreolus /

rogovlje sa lobanjom

Jelen- evropski

/ Cervus elaphus /

rogovlje sa lobanjom

Muflon

/ Ovis musimon /

rogovi sa lobanjom

Divokoza

/ Rupicapra rupicapra /

rogovi sa lobanjom

Jelen lopatar

/ Dama dama /

rogovlje sa lobanjom

Belorepi jelen

/ Odocoilus virginianus /

rogovlje sa lobanjom

Član 21.

Evidencija trofeja vodi se na ocenjivačkom listu, koji naročito sadrži sledeće podatke: ime i prezime lovca, mesto boravka, državu, registarski broj lovne karte lovca, naziv lovišta, mesto odstrela, datum lova, tabelarni prikaz formule C IC za vrstu divljači koja se ocenjuje, ukupnu ocenu trofeja, registarski broj ocenjivačkog lista, datum ocenjivanja, mesto ocenjivanja, starost (procena), potpise tri člana komisije za ocenjivanje trofeja, broj uverenja, potpis predsednika komisije za ocenjivanje trofeja, mesto za pečat korisnika lovišta.

Obrasci ocenjivačkog lista T – 1/ 2/ 3, T – 4, T – 5, T – 6, T – 7, T – 8, T – 9, T – 10, T – 11, T – 12, T – 13, T – 14 i T – 15, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Trofeji se evidentiraju u posebnom registratoru, složeni po redosledu registarskih brojeva, kao i u elektronskom obliku u i predstavljaju trajni dokument.

Ocenjivački listovi i izdati trofejni listovi evidentiraju se za svaku lovnu godinu u Centralnoj bazi podataka.

Član 22.

Evidencija izdatih trofejnih listova naročito sadrži sledeće podatke: naziv lovišta, naziv i sedište korisnika lovišta, ime i prezime lovca, registarski broj lovne karte lovca, vrstu divljači, datum odstrela, broj ocenjivačkog lista iz koga se elementi merenja i ocene unose u trofejni list koji se daje lovcu koji je divljač odstrelio, broj trofejnog lista, vrednost trofeja u C IC poenima, datum izdavanja trofejnog lista, podatke o komisiji za ocenjivanje trofeja.

Član 23.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2012. godine, osim odredaba čl. 15. i 16. ovog pravilnika koji se primenjuju od 1. aprila 2013. godine.

Broj: 110-00-151 /2011-09
MINISTAR
U Beogradu, 3. februara 2012.
godine
Dušan
Petrović